Русија
Почетак космичке трке: Лансирање првог вештачког сателита - "Спутњик 1"
Када је Совјетски Савез лансирао први "Спутњик", Вашингтон је схватио да Совјетски Савез није само моћан идеолошки противник, већ и снажан технолошки и војни ривал
"Спутњик 1", што на руском значи пратилац или сапутник, био је први вештачки сателит Земље. Лансиран је у орбиту 4. октобра 1957. године, у част годишњице Октобарске револуције, са космодрома Бајконур у садашњем Казахстану.
У космос га је понела ракета Р-7, коју је пројектовао Сергеј Корољов. Кретао се по орбити удаљеној 250 километара од Земље.
У том тренутку за човечанство је наступио "спутњик моменат": САД су биле пренеражене совјетским успехом, а његовим лансирањем уједно је започела нова технолошка ера и трка у истраживању космоса између СССР-а и САД.
Када је Совјетски Савез лансирао "Спутњик", Вашингтон је схватио да Совјетски Савез није само моћан идеолошки противник, већ и снажан технолошки и војни ривал. "Спутњик" је на неко време поставио Совјетски Савез испред САД у једној од технолошки кључних области, уз огромне последице по способност Америке да води рат.
"Спутњик" је променио не само начин на који су САД гледале на СССР, већ и начин на који су схватале своје приоритете. У одговору на совјетско достигнуће, САД су почеле да далеко више инвестирају у свемирску технологију, а амерички универзитети су проширили своје програме на руском.
Почетак нове научне, технолошке, политичке и војне ере
Неочекивани успех сателита испровоцирао је америчку "спутњичку кризу". Заправо, ово лансирање је означило почетак нове ере научног, технолошког, политичког и војног развоја.
"Спутњик" се састојао од полиране металне сфере пречника од 58 центиметара и са четири спољне радио-антене за емитовање радио-импулса. Радио-аматери су могли да открију његов радио сигнал, а орбитални нагиб и трајање орбите омогућили су да путања лета покрива готово читаву насељену Земљу.
Тело је било од алуминијума, а у његовој унутрашњости, напуњеној инертним гасом под притиском, специјални уређај одржавао је температуру неопходну за рад радио-предајника и акумулатора.
Количина електричне енергије била је довољна за тронедељни рад сателита. На спољашњем делу "Спутњика" налазиле су се четири антене дужине 2,4 метара односно 2,9 метара. Укупна тежина сателита била је 83,6 килограма.
"Спутњик" је тачно три недеље слао сигнале и тако омогућио провере основних поставки лета у васиони.
Заћутао је 26. октобра 1957, када су му се истрошиле батерије, али је наставио да се креће око Земље. После 93 дана, 1.400 обртаја око планете и око 60 милиона пређених километара, овај "пионир" васионске ере зашао је 4. јануара 1958. у густе слојеве атмосфере, где је изгорео.
После "Спутњика 1" лансирана је серија сателита под тим именом.
