Руски одговор ХИМАРС-у: Вишецевни лансер ракета "торнадо-с"

Током протеклих месец дана руске снаге анагажоване у зони Специјалне војне операције повећале су интензитет употребе савремених самоходних вишецевних лансера ракета 9К515 "торнадо-с", чему у прилог сведоче бројни објављени видео снимци удара по концентрацији украјинских трупа позиционираних дубоко иза линије фронта.

Поменути систем представља модернизовану верзију чувеног совјетског комплекса БМ-30 "смерч" уведеног у оперативну употребу 1987. године, коју је развио "Мотовилихински завод" из Перма. Испитивања модернизованог лансера окончана су крајем лета 2016. године, након чега је добијена дозвола за увођење у оперативну употребу. Прва серија "торнада-с" испоручена је артиљеријским јединицама руске војске током 2019, а друга у новембру 2022. године, када се појавила вест о њиховом распоређивању у зони СВО.

Као и свој претходник, нови лансер користи ракете у калибру 300 милиметара и намењен је за дејство појединачном или плотунском ватром по живој сили на отвореном и у заклону, оклопним возилима, командним местима, комуникационим чвориштима, концетранцији трупа и средстава ратне технике, положајима артиљерије и система ПВО, као и летелицама стационираним у ваздухопловним базама.

"Торнадо-с" може лансирати низ невођених, али и вођене ракете већег домета и побољшане прецизности, услед чега се често користи за горепоменуте ударе по непријатељској позадини. Због појединих техничко-тактичких карактеристика, овај систем се често сматра руским еквивалентом америчког вишецевног лансера ХИМАРС.

Делови батерија и мобилна компонента

Једну батерију "торнада-с" чини четири борбена, односно лансирна возила са ознаком 9А54, а за свако од њих обезбеђено је и једно помоћно возило за логистику 9T234-2 са 12 ракета и краном, намењеним за транспорт и допуну муниције. Платформа која се користи у оба случаја је самоходни тешки транспортер МАЗ-543М са погоном 8х8, опремљен дизел мотором Д12А-525, јачине 525 кс.

Максимална брзина носача је 60 км/х на путевима, уз висок степен мобилности и могућност кретања по нагибу од 60%, бочном нагибу од 40%, савладавање вертикални препрека висине до 0,6 м, ровова ширине 2,5 м и водених препрека дубине до 1,3 м. Оперативни домет возила при оптималним брзинама је око 650 километара.

Лансирно возило има 12 лансирних цеви, монтираних на задњи део шасије, у истој конфигурацији присутној на "смерчу", дакле два одељка са по четири цеви (2х2) на левој и десној страни, уз још четири цеви изнад њих које их повезују. Систем допуне муниције је класичан, што значи да се не мењају цевасти лансери, већ се након извршеног дејства са помоћних возила у цеви убацују нове ракете.

Посада лансирног возила састоји се од три члана: возача и командира смештених у предњој кабини са леве стране возила, један иза другог; и оператера наоружања (нишанџије) који се налази у засебном одељку (кабини) иза возачеве кабине. Дејство се може извршити из било које од две кабине, које су опремљене и комплетом АБХО (атомско-биолошко-хемијска одбрана), ради повећања сигурности посаде.

Оператер на располагању има ГЛОНАСС (глобални навгиацијски сателитски систем), што се може закључити на основу сателитске антене позициониране на крову задњег одељка. Главна предност у домену опреме огледа се у аутоматизованом дигиталном систему управљања ватром, захваљујући којем оператер може извршити аутоматску припрему лансирања, чиме се смањује време неопходно за дејство чак и са положаја који нису одређени у напред.

Наиме, уређаји у склопу овог система израчунавају и на дисплеју оператера приказују све неопходне податке (топографске, навигационе, метеоролошке), затим обављају тестирање и проверу исправности ракетних пројектила пре лансирања, прослеђују неопходне параметре у навигациону опрему саме ракете, након чега следи лансирање.

Поред лансирних и помоћних возила, свака батерија у свом саставу има једно командно возило, опремљено системима помоћу којих се успоставља координација и врши контрола над лансерима у склопу јединице, на удаљености до 350 километара. Додатно, у формацијама ранга бригаде присутна су возила за команданта и официре, платформе са метеоролошком станицом и возила за топографско мапирање.

Ватрена моћ "торнада-с"

Прелазак лансирног возила из маршевског у борбени положај траје свега три минута, након чега се може лансирати једна или читав салво од 12 ракета за мање од 30 секунди, што је нешто краћи период у поређењу са "смерчом". После извршеног дејства, потребно је исто време, односно три минута за напуштање ватреног положаја, ради избегавања противбатеријске ватре.

Као што је већ поменуто, "торнадо-с" на располагању има велики број невођених ракета са различитим бојевим главама и неколико вођених ракета. Потоње се наводе уз помоћ ГЛОНАСС-а, тако што се током припремне фазе, пре лансирања, у систем управљања ватром уносе тачне координате циља, које се потом преносе на уређај за навигацију у ракетама. Током свог лета ракета коригује путању на основу добијених података, а у терминалној фази се са великом прецизношћу обрушава на мету, тако да је могуће одступање изразито мало за ову врсту наоружања и износи између 10 и 20 метара.

Додатна предност вођене муниције је и опција плотунске паљбе у којој се свака ракета засебно наводи на различит циљ. Најчешће средство за одређивање координата положаја, места груписања живе силе и средстава ратне технике непријатеља, јесу ракете 9М534, у чијој "бојевој глави" се заправо налази малогабаритна извиђачка беспилотна летелица Т-90, са преклапајућим крилима и пулсирајућим млазним мотором.

Ова ракета такође се лансира из "торнада-с", а након одвајања од остатка ракете летелица опремљена видео камером започиње снимање означене области у потрази за противничким циљевима. Снимање траје максимум 20 минута, а видео са координатама пронађених мета се у реалном времену преноси на дисплеју посаде лансирног возила, као и других умрежених артиљеријских и ракетних система. Захваљујући описаној технологији могуће је извршити координисано и ефикасно дејство у изузетно малом временском року, по новоотркивеним циљевима.

Вођене ракете које може користити "торнадо-с" су: 9М542 са високоексплозивном фрагментирајућом бојевом главом тежине 150 кг, минималног и максималног домета 40 км, односно 120 км; и нова 9М544 са високо-експлозивном фрагментирајућом бојевом главом, максималног домета од чак 200 километара.

Што се тиче невођене муниције, посада има доста шири избор и то ракете из породице 9М55 опремљене бојевом главом тежине 243 килограма, односно 258 кг (9М55Ф), максималног домета 70 км; као и из породице 9М52/9М53, са истом тежином бојеве главе, али повећаним дометом од 90 км.

У зависности од потребе задатка и врсте циља по коме се дејствује, посада може користити ракете са: касетним противпешадијским (9М55К и 9М525), касетним противоклопним (9М55К1 и 9М526) пуњењем, бојевим главама за даљинско минирање (9М55К4 и 9М527), касетним високо-експлозивним фрагментирајућим пуњењем (9М55К5 и 9М528), противоклопном субмуницијом (9М55К6, 9М532 и 9М533 – за групе возила), термобаричном бојевом главом (9М55С и 9М529), високо-експлозивним фрагментирајућим пуњењем (9М55Ф и 9М531), као и пробојном високо-експлозивном бојевом главом (9М530).

Захваљујући широком спектру муниције, релативно великом домету и опцији лансирања вођених ракета високе прецизности, "торнадо-с" се до сада показао као систем способан за уништавање најразличитијих циљева. На основу искустава из СВО, могло би се рећи да овај комплекс заиста јесте еквивалент ХИМАРС-у, а једина предност америчког супарника огледа се у могућности употребе АТАКМС балистичких ракета (само појединачна паљба), са максималним дометом од 300 км и нешто већим степеном прецизности.

Међутим, када говоримо искључиво о сегменту плотунске ватре, што и јесте основна намена вишецевних лансера и дејству по више различитих циљева готово истовремено,  може се закључити да "торнадо-с" представља успешну модернизацију свог претходника, што потврђују и резултати са украјинског ратишта.