Медведев о Блиском истоку: Прети стогодишњи рат или кратак нуклеарни рат, мале шансе за мир

Оружје које су Сједињене Америчке Државе испоручиле Авганистану и Украјини сада се, између осталог, користи и у палестинско-израелском сукобу, изјавио је заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев у ауторском чланку "Бесконачан рат" за портал "Известија".

"Немогуће је набројати колико су смртоносног оружја, вредног енормног новца, САД и њихови савезници у НАТО послали у помоћ неонацистичком кијевском режиму. Колико су оставили приликом неславног бекства из Авганистана", истакао је Медведев.

Како је рекао "истовремено, никог није чудило ни бринуло што се војна техника вазалних земаља континуирано поткрадала и путем шверцерских канала долазила у руке разних терориста и екстремиста".

"Како се и очекивало, данас је очигледна чињеница: америчко оружје у Кијеву и Авганистану убија људе и у Израелу", написао је Медведев.

Он је скренуо пажњу да у Конгресу, притом, "са привидним гневом" захтевају "хитну истрагу" о томе одакле Хамасу то оружје и "журе да оптуже" Иран, Сирију, Русију или било кога, само не саме себе".

"Лицемерје највишег нивоа", констатовао је Медведев.

Једино решење у Гази је формирање палестинске државе

Једини начин да се реши палестинско-израелски проблем је да се у потпуности формира палестинска држава и "испуне све фундаменталне политичке одлуке из 1947. године", каже бивши председник Русије.

Медведев такође упозорава да би конфликт на Блиском истоку могао да прерасте у стогодишњи рат или кратак нуклеарни рат, у који би могле да се, у перпективи, укључе и велике нуклеарне државе. Он још додаје да је нада да ће се све успешно завршити тренутно слаба, јер "мало ко је сада уопште заинтересован" за формирање палестинске државе. 

Зелено светло за копнену операцију у Гази; Хуманитарна помоћ и даље "заробљена" у Египту

Уколико околности не буду добре, како објашњава, није искључено да свет чека глобални рат. 

Медведев се осврнуо и на недавни напад на болницу Ал Ахли и поручио да је то "варварски чин, који треба одлучно осудити", али који, врло вероватно, неће бити последњи такав напад.

Он подсећа да су болнице и медицинско особље заштићени међународним хуманитарним правом, али да то није спречило да дође до трагичног напада. Многи су тешко рањени, а велики број њих могу остати инвалиди за цео живот, закључује он. 

"Наравно, за нас је много важније да постигнемо успех у Специјалној војној операцији, али оно што се дешава у Палестини и Израелу не може а да не брине. На Блиском истоку је поново рат. Рат је суров, без правила. Рат се заснива на терору и доктрини несразмерне употребе силе против цивила. Свакодневно видимо монструозне последице овог обрачуна, бројне жртве и разарања", каже он.

"Амерички траг и на Блиском истоку"

Такође, како додаје, у свему овоме није могло а да не буде и америчког трага.

"Од четрдесетих година прошлог века приликом сваког заокрета ка све већем мраку и терору јасно видимо амерички траг", иако су САД биле једна од држава, које су 1947. гласале за Резолуцији УН о стварању две државе, јеврејске и палестинске. Ипак, "током свих арапско-израелских ратова од шездесетих година прошлог века Вашингтон је подржавао и снабдевао оружјем само једну страну. Рађено је све како се противници случајно не би разишли у миру".

"Ствар је јасна", каже још он, објаснивши да је испорука оружја на Блиски исток америчким компанијама омогућавала "огромну и непрестану зараду", али да је за САД било важно и да у том "стратешки битном региону очувају свој утицај". 

"А најбољи начин за то је путем гарантоване и контролисане нестабилности. Оно на чему су радиле Сједињене Америчке Државе и у чему су постиглие значајне резултате", истиче Медведев.

"Довољно је само да се сетимо свих тих ратове, које је Америка водила туђим рукама далеко од својих граница. Списак исписан крвљу је добро познат и у новом миленијуму он се само допуњује".

Сви преговори о Блиском истоку са учешћем САД су осуђени на пропаст

Како даље наводи Медведев, сви преговори о ситуацији на Блиском истоку у које су укључене САД су осуђени на пропаст, јер ни један амерички лидер није био заинтересован за коначно разрешење ситуације. Била им је, понавља он, потребна "контролисана нестабилност, која доноси утицај и велики новац".

Као пример, он наводи одлуке бившег председника САД Доналда Трампа, који се "након своје победе на изборима клео да ће добро да се позабави регулисањем палестинско-израелског конфликта и помири стране". 

Али, "свега годину дана након избора, у децембру 2017., он је буквално повукао окидач када је наредио да се америчка амбасада премести из Тел Авива у Јерусалим. Његови претходници су све до тог тренутка сваких шест месеци продужавали документ, којим се одлаже та одлука, добро знајући какве би могле бити последице".

Након ове одлуке, како објашњава Медведев, уследиле су и још неке, од којих је једна да се не сматра за кршење међународног права све оно што су Израелци чинили на Западној обали и у источном Јерусалиму. 

"Као план решења дуготрајног проблема, предложен је 'договор века' који би Палестинце лишио права на територије предвиђене резолуцијама Уједињених нација. Све је то изазвало талас негодовања у арапском свету и довело до нове ескалације насиља. Преговори су фактички занемарени". 

А шта данас раде САД, ЕУ и Украјина?

Говорећи о томе како свет данас реагује на нову ескалацију сукоба, Медведев подсећа да се САД, по обичају, само фокусирају на примену силе, шаљу носаче авиона на обалу Израела и најављују одобравање војне помоћи Израелцима у вредности од 2 милијарде долара. 

"Апсолутно је било предвидљиво и то што европски лидери, који су постали марионете Вашингтона, очајнички и безуспешно траже 'руски траг' у заоштравању палестинско-израелског сукоба", док се Кијев боји да би могао да добије све мање и мање оружја. "Украјина очајнички завиди Израелу". 

Када је реч о Русији, према речима Медведева, она је спремна на било какав развој догађаја, "колико год то тужно звучало", јер ради што је до ње.

"Наш нацрт резолуције Савета безбедности УН о томе да се зауставе борбе и започну преговори није прихваћен", а резолуцију су блокирале, између осталог, и САД, подсећа бивши руски председник.