Ми-28 "ноћни ловац": Главни саборац Ка-52 у СВО

Током протеклих неколико месеци, у оквиру украјинске офанзиве забележени су огромни губици у људству и техници, поготово када је реч о тенковским и оклопно-механизованим јединицама непријатеља. У процесу уништавања, односно онеспособљавања украјинских оклопњака велики удео имали су руски борбени хеликоптери, а један од њих је Ми-28 који је дизајнирала и производи "Московска фабрика хеликоптера Мил".

Ми-28 је борбени (јуришни) хеликоптер првенствено намењен за борбена дејства као што су пружање непосредне ватрене подршке јединицама на копну, оружана пратња транспортним или лаким хеликоптерима током мисија извиђања и противоклопно ратовање. Поред удара по оклопним возилима, може се користити и за идентификацију и уништавање чамаца, мањих бродова, споролетећих ваздухоплова на малим висинама и мање утврђених објеката.

Прелиминарни дизајн Ми-28 појавио се крајем седамдесетих година и замишљен је као летелица слична чувеном Ми-24 али са смањеним транспортним капацитетом, док је сам развој започет 1980. године. Први прототип полетео је 10. новембра 1982. године након чега је конструисано још три примерка.

Два од четири хеликоптера су побољшана и доведена на стандард Ми-28А са унапређеним моторима, док је последњи прототип опремљен и покретним, жиро-стабилисаним носачем оптоелектронског блока испод носа, као и носачима за уградњу уређаја за противелектронске мере и избацивање "плеве".

Почетком деведесетих, конструктори Ми-28 имали су задатак да своју нову летелицу прилагоде потребама Оружаних снага Руске Федерације, а главну конкуренцију представљао им је Ка-50, који је на крају однео победу и одабран за увођење у оперативну употребу. Због тога је 1993. године програм даљег развоја Ми-28 отказан, али је "Мил" добио дозволу за производњу мањег контингента ових летелица.

Иако масовна серијска производња Ми-28 и Ми-28А никада није покренута, модификацијом потоње варијанте настала је и коначна унапређена верзија Ми-28Н ("Н" је ознака за "ноћни"), оспособљена за обављање задатака у ноћним условима. Горепоменуто отказивање пројекта показало се само као привремено, јер је руска војска 1994. године одобрила модификовање првог Ми-28А на ниво Ми-28Н.

Први лет унапређене верзије обављен је 1997, серијска производња покренута је 2005, први примерци су испоручени оружаним снагама између 2006. и 2008, док је Ми-28Н званично уведен у оперативну употребу 2013. године. Стога ће у тексту бити анализиране техничко-тактичке карактеристике управо ове варијанте (у даљем тексту Ми-28), уз осврт на модернизовани Ми-28НМ, који  се производи од 2020. године.

Дизајн, димензије и летне способности

По свом спољашњем изгледу Ми-28 у доброј мери подсећа на Ми-24, па тако има конвенционални распоред јуришног хеликоптера, тј. пилот је смештен иза нишанџије (оператер наоружања). Кабина, односно кокпит пружа заштиту од панцирних метака у калибру 12,7 мм и високоексплозивних фрагментирајућих пројектила у калибру 20 мм.

Изнад средишњег дела трупа налази се главни хоризонтални ротор са пет лопатица, док су на боковима позиционирана кратка широка крила са подвесним тачкама за ношење наоружања, а на крају репа, односно репне греде са десне стране смештен је репни ротор са независно управљаним лопатицама у облику слова "х".

Глава ротора опремљена је еласторменим лежајевима, а све лопатице главног и репног ротора направљене су од композитних материјала, што им пружа отпорност од дејства пројектила у калибру до 30 мм. Два турбоосовинска мотора у гондолама уграђена су на горњој ивици трупа на левој и десној страни, са млазницама окренутим на доле.

Труп који се сужава у репном делу и носу, због чега Ми-28 има релативно уску силуету је такође оклопљен и може издржати поготке муниције у калибру до 20 мм. Топовски носач налази се испод предњег дела трупа, а иза њега је фиксирани стајни трап у конфигурацији "трицикл". Захваљујући издржљивом стајном трапу и седиштима која апсорбују енергију посада може преживети вертикални пад са малих висина, при брзини падања од 12 м/с.

Испод гондоле левог мотора инсталирана су врата кроз која се улази у посебан одељак, довољно велик за смештај две или три особе у случајевима спасавања оборених пилота и посаде других летелица.

Дужина Ми-28 је 17,91 м, пречник главног ротора је 17,2 м, висина хеликоптера је 3,82 м, док су тежина празног хеликоптера и максимална полетна маса 8,5 т, односно 11,7 т. Летелицу покрећу два турбоосовинска мотора ТВ3-117ВМА, јачине по 2.200 кс, опремљени дефлекторима прашине и страних тела испред усисника ваздуха. Капацитет унутрашњег резервоара је 1.720 литара, уз опцију уградње спољашњих на подвесним тачкама испод крила.

Захвљаујући описаном погону, Ми-28 се може кретати максималном брзином од 320 км/х, брзином крстарења од 265 км/х, док је плафон лета приликом крстарења око 3,6 км, а максимални око 5,7 км. Борбени радијус је око 200 км, долет износи 460 км, уз аутономију лета од два сата. У случају једносмерног лета са оптималним нивоом горива и минималном количином опреме, овај хеликоптер може прелетети 1.105 километара.

Ватрена моћ и авионика

Главно наоружање борбеног хеликоптера Ми-28 је аутоматски топ 2А42 у калибру 30 мм, смештен на покретном носачу способном за кретање у опсегу од 110 степени са леве и десне стране по азимуту и од +13 до -40 степени по елевацији. Топ се храни из две кутије са по 125 граната, такође монираних на покретни носач, а свака од њих може бити напуњена различитим типом пројектила.

Поред описаног, као што је већ поменуто на сваком бочном крилу налазе се две подвесне тачке, а на сваку од њих се може закачити: носач за осам противоклопних вођених ракета ваздух-земља "вихор-1" домета 10-12 км; носач за осам противоклопних вођених ракета "атака" домета до шест км; носач за осам противоклопних вођених ракета "штурм-в" домета до седам км; лансер ракета "игла-в", модификованих за дејство ваздух-ваздух и Р-73, које служе као средство заштите Ми-28 од других летелица; затим лансери за ношење 20 невођених ракета С-8 у калибру 80 мм, односно пет невођених ракета С-13 у калибру 122 мм; две бомбе КМГУ-2 напуњене субмуницијом различитих врста; и по један носач УПК-23-250, наоружан двоцевним аутоматским топом ГШ-23Л у калибру 23 мм. У већини случајева пристутна је конфигурација са 16 противоклопних вођених ракета и 40 невођених ракета С-8, односно десет С-13.

Када је у питању авионика, Ми-28 опремљен је радарским системом "арбаљет", савременим системом управљања ватром са оптичким, ТВ и термовизијским каналима за нишанџију, термовизијском справом за пилота, а оба члана имају и уређаје за приказ података и означавање циљева на кацигама. У оптоелектронски комплет спадају и оптичке справе за ноћно осматрање и ласерски даљиномер.

Рад посаде знатно олакшавају и ЛЦД дисплеји за приказ свих неопходних параметара, а за оријентацију се користе инерцијални, сателитски и геофизички навигациони системи. Сви уређаји су интегрисани у комплет авионике и омогућавају употребу хеликоптера Ми-28 у свим метеоролошким условима током дана и ноћи, у самосталним и формацијским опрацијама, изнад линије фронта, у тактичкој дубини или позадини, као и при висинама на 10 до 15 метара у режиму аутоматског лета путем праћења терена.

За самозаштиту посада Ми-28 може се ослонити на системе за упозоравање на радарско и ласерско зрачење, ометаче и диспенсере инфрацрвених мамаца и плеве. Такође, у случају оштећења и обарања летелице, пилот и оператер се могу спасити уз помоћ падобрана.

Варијанте, модернизација и борбена употреба

Поред већ поменутих варијанти Ми-28 и Ми-28А које никада нису ушле у фазу серијске производње и описане Ми-28Н која је од 2013. до 2020. године била стандардна верзија, постоји још неколико верзија овог хеликопера.

Извозна варијанта Ми-28Н носи ознаку Ми-28НЕ (слово "е" означава извоз, од енглеске речи "export") и током протеклих десет година испоручена је Ираку, Алжиру и Уганди. Тренажна верзија Ми-28УБ ("УБ" је скраћеница од руских речи "учебно-боевой", односно "тренажно-борбени"), такође је заснована на Ми-28Н и користи се за обуку пилота уз истовремно задржавање пуне борбене способности. Неколико примерака тренажне верзије испоручено је и државама које користе Ми-28НЕ.

Развој модернизоване, уједно и најновије варијанте Ми-28НМ покренут је 2008, док је први лет обављен у октобру 2016. године. Након предпродукцијских испитивања у реалним борбеним условима спроведеним у Сирији 2019, серијска производња је са Ми-28Н пребачена на модернизовану верзију 2020. године. Први примерци испоручени су Ваздушно-космичким снагама РФ након годину дана, а Ми-28НМ се уз Ка-52, о коме је већ било речи, показао као изузетно поуздан и ефикасан хеликоптер поготово током заустављања украјинске офанзиве.

Главна побољшања присутна су у сегменту авионике и интероперабилности са другим летлицама. Ово се огледа у опцији међусобног додељивања циљева када се Ми-28НМ користи у склопу борбене групе састављене од више борбених, извиђачких или транспортних хеликоптера опремљених савременим уређајима, као и могућности размене информација о метама са командним местима на копну. Додатно, Ми-28НМ је опремљен и уређајима за комуникацију и управљање беспилотним летелицама и дроновима.

Повећана је и ситуациона свесност пилота, који има приступ свим управљачким системима чиме је обезбеђен свеобухватан увид у ситуацију на бојном пољу. Такође, уграђен је и нови радар за осматрање ваздушног простора и откривање циљева, у предњој хемисфери у опсегу од 90 степени са обе стране по азимуту, тј. у опсегу од 44 степени по елевацији (горе и доле).

Инерцијални навигациони систем омогућава приказ локације, брзине, путање лета и других параметара члановима посаде, а још једно побољшање огледа се у присуству дуплих контрола. То значи да у случају теже повреде или смрти пилота оператер наоружања може управљати летелицом из свог одељка.

Што се тиче сегмента наоружања, најважнија промена јесте оспособљавање Ми-28НМ за употребу нових лаких вишенаменских вођених ракета „издељије 305“, које су се у протеклих неколико месеци показале као изузетно убитачно средство у борби против борбених возила пешадије, оклопних транспортера и утврђених објеката.