Русија
Зашто Москва преговара са Хамасом
За разлику од САД које су дале безрезервну подршку Израелу и запретиле Ирану као савезнику Хамаса, Москва није повлачила такве једностране потезе
Висока делегација Хамаса допутовала је у Москву у прву међународну посету на високом нивоу од почетка сукоба са Израелом 7. октобра када су припадници Хамаса напали Израелце што је изазвало узвратни удар израелске војске.
Једна од главних тема разговора у Москви је ослобађање талаца међу којима је, према подацима израелске обавештајне службе, и 16 руских држављана, као и евакуација Руса из Газе.
Представници Хамаса саопштили су да је делегација коју предводи политички вођа Хамаса Муса Абу Марзук на састанку са замеником министра спољних послова Михаилом Богдановим разговарала и о начинима за заустављање израелских "злочина које подржава Запад". Додали су да високо цене позицију руског председника Владимира Путина и активне напоре руске дипломатије.
Посета представника Хамаса Москви наишла је на оштре реакције из Израела где из Министарства спољних послова поручују да то виде као "непримерени корак који даје подршку тероризму и оправдава злочине терориста Хамаса" уз позив да они одмах буду протерани из Русије.
"Није време да се пружа подршка Хамасу", изјавио је поводом састанка у Москви портпарол Савета за националну безбедност Џон Кирби.
Ако се читају званичне изјаве, попут оних руског председника Владимира Путина, јасно је да Москва жели да има активнију улогу у решавању кризе на Блиском истоку: што због тога што она прети да се из Газе прелије и на друге регионе и изазове озбиљну кризу у свету, што због тога што друга суперсила која је активно укључена у ову проблематику, САД, није успела да пронађе мирно решење које би задовољило све. Путин је у једној од првих изјава сукоб на Блиском истоку оценио као "јасан пример пропале политике САД", позвао на моментални прекид ватре и наставак разговора у оквиру Уједињених нација.
Ројтерс оцењује да Русија има везе са свим кључним играчима на Блиском истоку, Израелом, Ираном, Палестином и Хамасом, а прошле недеље Путин је разговарао са свим лидерима у региону, укључујући и израелског премијера Бењамина Нетанијахуа. Она, дакле, има добру позицију за посредника у преговорима, али и потребу да саслуша страну коју су Израел и САД унапред осудиле на пропаст - Хамас.
Русија не сматра Хамас терористичком организацијом, а руска резолуција о израелско-палестинском сукобу у којој је затражен моментални прекид ватре и успостављање хуманитарних коридора наишла је, како су истицали медији, на амерички вето баш због тога што се у њој не осуђује Хамас.
Западни медији оцењују да Москва ризикује погоршање односа са Израелом, који није увео санкције Русији нити испоручује оружје Кијеву, али указују и на значајне предности које Москва својим дипломатским напорима добија.
Осим што везе са Израелом нису прекинуте и што су из Русије јасно осудили сваки терористички чин усмерен против цивила, док је Путин изјавио саучешће породицама израелских жртава, Москва се у кризи у Гази још јаче поставила као поуздан партнер и значајан играч на Блиском истоку. Такође, овај сукоб јој иде на руку јер одвраћа пажњу светске јавности од сукоба у Украјини, тумачења су са Запада. И коначно показује да напори да се Русија изолује и маргинализује као сила на глобалној сцени, нису успели.
За разлику од САД које су дале безрезервну подршку Израелу и запретиле Ирану као савезнику Хамаса, Москва није повлачила такве једностране потезе и инсистирала је на што бржем проналажењу решења и гашењу ватре на Блиском истоку. Она се обраћала обема странама у овом конфликту, а као главног кривца није означила ни Израел, ни Хамас већ: САД.
Приближавање Хамасу у складу је са историјским позицијама Москве која је током Хладног рата помагала борбу Палестинаца, пише у тексту "Карнегијеве задужбине за међународни мир" и она и данас подржава Хамас, иако много милитантнији од Фатаха који су подржавали Совјети, из истог разлога: да ојача своју позицију на Глобалном југу.
"У руским умовима Блиски исток није тако далек регион. Шта год да се догоди на Блиском истоку, сматра се у Москви, највероватније ће се прелити на Русију", указује се у овом тексту.
