Русија
МТ-12 "рапира": Совјетски противтенковски топ у лову на западна возила
Примарна намена овог противтенковског топа је заштита бокова поменутих формација од непријатељских противнапада, за време брзих продора и напредовања
Током Специјалне војне операције Оружане снаге Руске Федерације су први пут користиле неке од најсавременијих система наоружања, истовремено тестирајући поједине платформе у фази развоја, у реалним борбеним условима. Међутим, имајући у виду размере сукоба, обе стране неретко прибегавају употреби одређених "застарелих" система, како због недостатка нових (што углавном важи за Украјину), тако и због њихове ефикасности.
Једно од таквих средстава је и чувени совјетски вучни противтенковски топ МТ-12 (Т-12А) "рапира", који је дизајниран крајем шезедесетих и производи се од 1970. године у "Јургинском машинском заводу број 75".
"Рапира" је наследник топа Т-12 и главно вучно артиљеријско оруђе совјетских механизованих и моторизованих јединица у каснијим фазама хладног рата. Примарна намена овог противтенковског топа је заштита бокова формација од непријатељских противнапада, за време брзих продора и напредовања.
Компоненте, димензије и мобилност
"Рапира" се састоји од: потпуно новог лафета (подвозја) у односу на Т-12, опремљеног опругом за смањење трзаја, бољим точковима, вешањем и хидрауличним кочницама који обезбеђују стабилност приликом опаљења и новим системом елевације; топа; и нишанских справа. Дужина читавог система је 9,65 м, ширина 2,31 м, висина се у зависности од положаја топа креће између 1,6 и 2,6 м, док тежина износи 3,1 т.
За транспорт и распоређивање у зону борбених дејстава најчешће се користи вишенаменско амфибијско возило МТ-ЛБ, па је брзина кретања, односно вуче 60 км/х на путевима, тј. 15 км/х у случају вожње по суровом терену. Вучно возило заједно са топом, превози и 20 комада муниције, а као алтернатива МТ-ЛБ, могу се користити друга оклопна возила и вишенаменски камиони 6х6 и 8х8. У случају распоређивања у пределима покривеним снегом, МТ-12 се опрема скијашким комплетом ЛО-7.
Прелазак из маршевског у борбени положај траје свега један минут, док се напуштање ватрене позиције извршава два минута након дејства. Посаду чини шест људи - командир, топџија, послужилац топа, два војника задужена за руковање муницијом и возач вучног возила, који могу покретати или померати "рапиру" на изузетно малој удаљености.
Ватрена моћ "рапире"
Осим новог лафета, у односу на претходника, "рапира" је добила и нови глаткоцевни топ 2А29 у калибру 100 мм, дугачак 6,3 м и опремљен рупичастим компензатором трзаја, са нешто јачим оклопом за заштиту посаде и оруђа. Покретање је могуће у опсегу између -6 до +20 степени по елевацији, односно 54 степена у леву и десну страну по азимуту, а брзина паљбе је шест граната у минуту.
Стандардна нишанска опрема састоји се од панорамске нишанско-осматрачке справе ПГ-1М, колиматора К-1 и механичког нишана С71-40 за индиректну ватру, оптичке нишанске справе ОП4МУ-40У за директну ватру у дневним условима и нишанске справе АПН-6-40 за дејство у ноћним условима.
Нови топ користи исту муницију као и Т-12, а у борбени комплет од 20 комада спада: десет противоклопних поткалибарних пројектила за уништавање тенкова и других тешко оклопљених циљева, на дометима до три км; шест кумулативних пројектила за уништавање лако оклопљених возила на дометима до шест км; и четири високо-експлозивна фрагментирајућа пројектила за дејство по живој сили, објектима и положајима непријатеља на дометима до 8,2 км.
Такође, 1981. године конструисана је и унапређена верзија "рапире" МТ-12К (2А29К), модификована тако да може да користи противоклопне ласерски вођене ракете 9М117 "бастион". Ове ракете се испаљују исто као и стандардна муниција, али уз помоћ специјално дизајнираног комплета монтираног на топ. Домет "бастиона" је четири км, а пробојност на свим удаљеностима је 550-600 мм за мете са оклопом од ваљаног хомогеног челика иза експлозивно-реактивних плоча.
У већини случајева "рапира" се користи за дефанзивну ватру из заседе, на дистанцама до три км, будући да је видљивост на бојном пољу углавном ограничена. Ипак, управо због сметњи као што су дим и магла, направљена је и верзија топа опремљена радаром РЛПК-1, позната и као МТ-12Р (2А29Р "рута"), за дејство у условима смањене видљивости.
Употреба и ефикасност у СВО
Поред СССР-а и држава наследница, "рапира" и њене варијанте су се дуго налазиле или се и даље налазе у оружаним снагама чланица некадашњег Варшавског пакта, држава Блиског истока, Африке, па чак и ЈНА односно Војске Југославије. Стога је овај противтенковски топ коришћен у бројним сукобима, а интересантно је да га у Украјини користе обе стране.
Своју ефикасност "рапира" је показала током протекле "украјинске контраофанзиве", приликом које је са добро маскираних заседних положаја дејствовала по наступајућим колонама непријатељских возила. Наравно, имајући у виду чињеницу да се ради о топу старом преко 50 година, јасно је да МТ-12 није у стању да станардном поткалибарном муницијом пробије предње, па чак и бочне оклопе савремених тенкова.
Међутим у борби против борбених возила пешадије (БВП), оклопних транспортера, МРАП-ова и других врста возила, "рапира" није имала проблема са пробијањем њиховог оклопа. Па се тако на листи њених "жртава" пре неколико дана између осталог нашао и немачки БВП "мардер".
Додатно, руски борци су поново показали иновативност и маштовитост па су поједине "рапире" поставили на МТ-ЛБ и тако направили ново хибридно оружје, односно ловац тенкова.
