Русија
Москва: Шта се заправо десило на Мајдану?
Догађаји из 2013. године, након којих је незаконито смењен тадашњи режим у Кијеву, добили су ових дана и своју законску потврду у самој Украјини, јер ни тамошњи суд није могао да занемари чињеницу да су на многе активисте Мајдана пуцали други "активисти", односно припадници "Десног сектора"
Прошло је десет година од почетка крвавих догађаја који су 2013. године довели до преврата у Кијеву. У условима непрестане тоталне контроле над друштвом, пропаганде и корупције огромних размера, у Украјини ипак постепено испливавају делићи истине о такозваном "Евромајдану" који је заувек изменио судбину ове земље.
Пре неколико дана, 18. новембра ове године, суд у Кијеву осудио је борце специјалних јединица украјинског Министарства унутрашњих послова "Беркут" због њихове улоге у дешавањима из 2013. У питању је, дакле, пресуда усмерена против легитимних полицијских јединица тада актуелне власти, која је смењена након Мајдана.
Пресуда је била очекивана, каже данас портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, док коментарише државни удар који је Украјину гурнуо "у понор безакоња, грађанског рата и неонацизма".
Иако ова пресуда Москву није изненадила, постоји нешто што јесте.
Наиме, како наводи Захарова, интересантно је то што је чак и судство Украјине "било принуђено да призна да су многи активисти 'евромајдана' убијани хицима из хотела 'Украјина', где су се налазили наоружани борци 'Десног сектора'".
У питању је неформална организација, коју су чинили припадници различитих украјинских десничарских и нацистичких организација.
"Украјински суд је директно навео да овај хотел нису контролисали полицајци", додаје Захарова, док подсећа и на још један инцидент из 2013, о којем учесници државног преврата бирају да ћуте.
Наиме, ради се о пуцњави у Институтској улици у Кијеву, која је водила и из поменутог хотела "Украјина".
Суд је, упоредивши снимке и исказе, дошао до закључка да су се демонстранти тада организовано упутили у ту улицу са циљем да нападну кордоне милиције, "а не да покупе рањене другове", као што је то пласирала ондашња пропаганда.
"Рањеника у Институтској улици тада још није било, али зато постоје фотографије и видео записи на којима се види како наоружани учесници Мајдана пуцају на полицију", подсећа данас портпаролка руског МСП-а.
И, када су пред очима целог света, у децембру 2013. учесници Мајдана Молотовљевим коктелима гађали припаднике органа за спровођење реда, тадашњи шеф Пентагона Чак Хејгел је озбиљно упозорио тадашњу украјинску владу да не примењује оружане снаге против цивила.
Европска унија такође је говорила о томе да се не сме допустити насиље од стране власти.
"Тадашњи председник Украјине Виктор Јанукович и није искористио војску против народа - на улицама је била полиција, заједно са јединицама `Беркута`, али оне су биле нападане чешће него што су саме покушавале да заведу ред", каже Захарова.
У исто време, како подсећа, званичници САД и ЕУ отворено су подржавали и спонзорисали антивладине скупове у Кијеву.
Када су против нове владе у Кијеву, која је на власт дошла противуставним путем, иступили грађани различитих региона тадашње Украјине, САД и ЕУ су "окренуле плочу" и "без колебања одобриле спровођење антитерористичке операције, која је у суштини била казна за оне који мисле другачије".
"Мислите ли да су из НАТО-а поновили они што су раније говорили Јануковичу? Да не користи војску против народа? Ништа слично томе. Они су позивали украјинске власти да примене силу 'пропорционално', како би био успостављен мир", каже портпаролка МСП-а Русије.
Последња одлука Суда у Кијеву није осуда "Беркута", додаје она, те поручује да је то осуда "неонацистичких групација 'Слобода' и 'Десни сектор', који су постали главна ударна снага "евромајдана".
"Ови наследници Бандере и Шухевича су се наоружали до зуба и отворили ватру, прво на полицајце, а потом и на њихову такозвану 'браћу', и то када је постало јасно да је потенцијал 'Мајдана' у паду и да без крваве провокације није могуће (постићи резултат). То је потпис обојених револуција које организује Запад" поручила је Захарова уз коментар да они то раде кад год желе да збаце легитимно изабрану владу.
"Узрочно-последичне везе између догађаја од пре десет година и онога што се данас дешава у Украјини су више него очигледне, а сада су добиле и своју законску потврду", закључује Захарова.
