САД желе да убрзају припреме за заплену 300 милијарди руске замрзнуте имовине

Сједињене Америчке Државе предложиле су да радне групе из Г7 истраже начине да заплене 300 милијарди долара замрзнуте руске имовине, док савезници журе да договоре план на време за другу годишњицу Специјалне војне операције, пише "Фајненшел тајмс".

Иако никакве одлуке нису донете о овом питању и даље се жестоко расправља у европским престоницама, а о тој теми су овог месеца разговарали и министри финансија Г7 и њихови заменици. Упућених у те разговоре кажу да је у њима било речи о томе како развити такву политику и проценити ризике.

САД, уз подршку Уједињеног Краљевства, Јапана и Канаде, предложиле су наставак припремних радова како би опције биле спремне за потенцијални састанак лидера Г7 око 24. фебруара.

Три радне групе које је предложио Вашингтон би испитале правна питања око конфискације: начин примене такве политике и ублажавање ризика и опције за најбоље каналисање подршке Украјини.

Немачка, Француска, Италија и ЕУ изразиле су одређене резерве и потребу да се пажљиво процени законитост конфискације имовине Москве пре доношења одлука. Неколико европских министара је такође нагласило потребу да се одржи висок ниво тајности рада, наводи се у извештајима са састанка.

Ни легално, ни мудро: Може ли Америка да заплени замрзнуту имовину Русије?

Различите опције се истражују у западним престоницама, у распону од директног одузимања и трошења средстава руске Централне банке, до искоришћавања прихода од замрзнутих средстава или њиховог коришћења као колатерала за кредите.

ЕУ је престала да плени руску имовину и уместо тога истражује начине да умањи профит остварен за финансијске институције као што је "Јуроклир", где држи 191 милијарду евра државне имовине.

Вашингтон до сада није јавно подржао заплену руске имовине. Али САД су ове године приватно дистрибуирале документ за дискусију унутар Г7 у којем се сугерише да би заплена замрзнуте имовине Москве била законита као "контрамера да се Русија наведе да прекине своју агресију".

Али Европа, у којој се држи већина имовине, много је опрезнија, плашећи се могућих импликација по финансијску стабилност, као и одмазде Русије.

Италија, која преузима председавање Г7 2024. године, је међу земљама које су забринуте због потенцијалне одмазде својим компанијама активним у Русији, што је Москва већ претила да ће учинити. Русија је такође упозорила да ће прекинути дипломатске односе са САД као одговор на било какву конфискацију имовине.

ЕУ, Британија и Француска су такође нагласиле да новац неће бити лако доступан и да је недовољан да покрије потребе Украјине за реконструкцијом.

Г7 је неколико пута успела да превазиђе разлике међу својим чланицама у вези са економским мерама против Русије у протекле две године, укључујући почетни пакет санкција и постављање горње границе цене руске нафте.