Русија
Шта би "Политико" питао Путина: Да ли сте ревизиониста, убица и човек без контроле
Поднаслов текста у којем се наводи шест питања која је Такер требало да постави руском председнику, јасно показује о каквом се "интервјуу" ради и колико он има везе с новинарством
"Политико" je објавио шест питања за која наводи да је амерички новинар Такер Карлсон требало да постави у интервјуу са руским председником Владимиром Путином.
Поднаслов тог текста већ сам по себи говори каква ће бити и питања: "Руски диктатор треба да одговара за убиства својих противника, ревизију историје и дрске лажи о Украјини".
Не треба бити добро плаћени новинар на Западу, довољно је бити и обичан читалац, да бисте уочили да ово нису новинарска питања, већ пропагандни колаж лажи, полуистина и злонамерних тумачења који се завршава нечим што личи на питање, али то није. И зато "Политико" никада неће добити интервју који ће погледати више од 100 милиона људи. Не само због острашћености и једностраности, већ и због одсуства професионалности и неозбиљности.
Треба, ипак, прочитати шта би један западни медиј који се издаје за озбиљан, питао руског председника. Питања говоре сама за себе.
Прво питање: "Зашто су кредибилни руски историчари, као што је хроничар Стаљиновог доба Јуриј Дмитријев, у затвору, по оптужбама за које ЕУ каже да су измишљене? Руски историчар Анатолиј Разумов, који је такође деценијама радио на идентификацији оних које су убили Стаљинови џелати, каже да су ваше власти вратиле сат у доба комунизма и да злоупотребљавају историју. Не значи ли то да мењате историју у политичке сврхе?"
Шта је, дакле, Такер заборавио да пита, није то ни Украјина, ни односи са САД, ни претња трећим светским ратом, већ затворени руски историчар и оцена његовог колеге. Занимљив избор.
Друго питање: "Зашто не дозволите да се озбиљни и кредибилни људи кандидују против вас на изборима? Чини се да опозиционе личности и ваши критичари имају гадну навику да буду убијени, попут Бориса Њемцова, који је упуцан са неколико хитаца у близини Црвеног трга, или да буду тровани и заврше у затвору као Алексеј Наваљни. У најмању руку, ово је несрећни образац који сугерише да немате контролу, а у најгорем случају сугерише да је све ово оркестрирано. Да ли сте одговорни за ова убиства и затварања?".
Шта о вама као новинару, а не о вашем саговорнику, говори чињеница да бисте питали председника једне земље: "Да ли сте одговорни за убиства?"
Треће питање је у истом тону: "Да ли сте били изненађени када се ваш стари пријатељ из Санкт Петербурга, шеф Вагнера Јевгениј Пригожин, окренуо против вас? Рекли сте после авионске несреће у којој је погинуо да је 'направио озбиљне грешке у свом животу'. О којим грешкама је реч и да ли је највећа та што је критиковао вас и ваше генерале због начина на који се води рат против Украјине? Да ли сте наредили његово убиство?"
Какав се одговор очекује, све и кад би у неком сумантом сценарију замислили председника било које земље, да одговара на оваква питања. "Да, јесам"?
Четврто питање садржи и дозу хумора: "Стотине руских новинара били су приморани да напусте земљу јер су наставили да извештавају о вашем рату у Украјини. Због чега не можете да поднесете независне медије?"
Стотине руских новинара прекршило је или је било у опасности да прекрши закон Руске федерације који се односи на Специјалну војну операцију. Легитимно је поставити питање о том закону, што овде није учињено, а хумористична је брига за стотине руских "независних новинара" која долази из медијског миљеа у којем је практично декретом забрањен рад руских медија на Западу.
Уз то, питање поставља новинар "независног" медија "Политико" који је у власништву компаније "Аксел Шпрингер", а која у својим принципима и начелима, прописаним за све своје медијске раднике има следеће ставке: подршка уједињеној Европи, трансатлантској алијанси, као и јеврејском народу и праву Израела на постојање. Прави новинарски принципи и начела, нема шта.
У петом питању непостојећег интервјуа изражава се забринутост за научнике који су учествовали у програму развоја хиперсоничне ракете, али, ипак, врхунац је у шестом питању у које је згурано све.
И "нелегална анексија Крима" и ћутање о почетку Специјалне војне операције, за разлику од демократских председника који своје војне операције најављују у дан и сат у медијима, и "злочин у Бучи" за који "Политико" има необориве доказе, за разлику од руског председника који "лаже" када каже да руски војници нису учествовали у злочинима против цивила.
А шесто питање, након тог увода, гласи: "Зашто би неко веровао било чему што кажете сада?"
А зашто онда водимо овај имагинарни интервју, одговара имагинарни руски председник.
