Ниједна држава гарант Миниских споразума није осудила Кијев јер није поштовао договорено, иако је Русија више пута указивала на то, рекла је портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова на брифингу за новинаре.
Како се касније испоставило, Берлин и Париз су потписали споразуме само како би Кијев имао довољно времена да ојача војску и снабде је оружјем, подсетила је Захарова.
То су без трунке жаљења признала бивша канцеларка Аншела Меркел и бивши председник Франсоа Оланд, који су својевремено били поносни на свој допринос у склапању споразума.
"Пре тачно девет година у Минску, захваљујући огромним напорима посредника из Русије, Немачке и Француске, договорен је низ мера за спровођење Минских споразума, који је осмишљен да би се стало на крај грађанском рату на југоистоку Украјине. Потписале су га све стране у сукобу – Кијев, Доњецк и Луганск. Документ је одобрен Резолуцијом 2202 Савета безбедности УН", подсетила је.
Пакет мера је био јединствена шанса да за мир у Украјини, али ју је кијевски режим пропустио, додала је и нагласила да Кијеву нису ни помишљали да почну да примењују постигнуте договоре и намерно су игнорисали своје обавезе.
"Кључни услов за обезбеђивање свеобухватног, дугорочног и одрживог решења било је успостављање узајамног поштовања и директног дијалога Кијева и с друге стране Доњецка и Луганска. Али и Петар Порошенко, и Владимир Зеленски су категорички одбацили саму идеју о директној комуникацији са онима који су заступали интересе Донбаса. Становнике региона нису сматрали људима, отворено их називајући 'олошем'", рекла је Захарова.
Русија није могла да стоји по страни, није јој преостало ништа друго него да покрене Специјалну војну операцију зарад заштите цивила ДНР и ЛНР у складу са чланом 51 Повеље УН, нагласила је. "Нисмо могли да оставимо руски народ да га насилни следбеници Бандере растргну", рекла је.
Кијевски режим је свих ових година покушавао да искриви истину о страшним догађајима који су претходили државном преврату у Украјини 2014. године и који су однели живот хиљада људи и осакатили судбину милиона, истакла је Захарова.
Подсетила је на догађај који је постао прекретница догађаја на Евромајдану у Кијеву од којег је прошло десет година.
Тог 18. фебруара су наводно мирни антивладини протести нагло прерасли у насилне акције у којима је спаљено седиште владајуће "Партије региона" услед чега је погинуло двоје људи, подсетила је Захарова.
Западни организатори и координатори уличних нереда мотивисали су демонстранте да иду даље, те је у само два дана сукоба 18. и 19. фебруара убијено је 29 демонстраната и 11 припадника снага реда, а стотине људи су повређене.