РТ открива: Шта значи ознака "држава - спонзор тероризма"

Посланици Европског парламента усвојили су резолуцију којом се Русија назива "државом - спонзором тероризма". Тај потез уследио је након сличног гласања парламентарног одбора НАТО само два дана раније, као одговор на захтеве украјинске делегације.

Са НАТО није могло бити другог исхода, с обзиром на то да је блок своје даље постојање после Хладног рата оправдавао сталним поигравањем са потребом да се супротстави Москви. И било би сувишан без промоције "руске претње", оцењује колумнисткиња и политички стратег Рејчел Марсден.

Шта је тачно крајњи циљ Европског парламента?

Блок чак нема ни стварну ознаку "држава - спонзор тероризма" и резолуција то истиче.

"ЕУ има списак особа, група и субјеката укључених у терористичке акте који подлежу санкцијама, али тренутни правни оквир, за разлику од земаља као што су Сједињене Државе и Канада, не предвиђа означавање државе као спонзора тероризма", наводи се у резолуцији.

Резолуција није правно обавезујућа, а Русија је већ погођена невиђеним бројем санкција, које се стално додају. Дакле, шта се Брисел нада да ће постићи, осим што ће допринети маркетиншким покушајима Запада да споји "Русију" и "тероризам" у умовима јавности?

Парламент је протеклих неколико година – много пре него што је сукоб у Украјини постао усијан – помињао Русију заједно са стварним терористичким групама као што је ИСИС. "Пропагандни притисак на ЕУ од стране Русије и исламских терористичких организација расте, наводе чланови Одбора за спољне послове у резолуцији", објавио је Стразбур још у октобру 2016, на пример.

То је нарочито шокантна комбинација "тероризма", "ИСИС-а" и "Русије", пошто је Москва у то време била на самом челу борбе против жаришта Исламске државе у Сирији на позив председника Башара ел Асада док је Вашингтон обучавао и опремао "сиријске побуњенике", од којих су се неки на крају придружили стварној џихадистичкој групи: Ал Каиди.

Резолуција ЕП преокреће ту историју означавајући владу Сирије терористичком. "Русија је подржавала и финансирала терористичке режиме и организације, посебно Асадов режим у Сирији, који је Русија снабдевала оружјем и у чију одбрану је извршила намерне нападе на сиријско цивилно становништво", наводи се у резолуцији.

Слично томе, ЕУ је имала пуних осам година да осуди западну обуку, опремање и финансирање бораца Азова - стварних, недржавних насилних актера у Украјини, које је западна штампа раније описивала као "неонацисте". Они су потом постали део украјинске војске и постали су борци за слободу против Русије. Демократски конгресмен Ро Кана је чак истакао још 2018. да је годинама у закону о финансирању америчког Конгреса недостајао језик којим се забрањује снабдевање америчким оружјем и финансирање "контроверзне ултранационалистичке милиције у Украјини која је отворено прихватила неонацисте у своје редове", подсећа Марсден.

Иако ЕУ није учинила ништа да спречи или заустави сукоб – на пример, одбијањем да прекине сопствено снабдеваље јефтиним енергентима из Русије и инсистирајући уместо тога да Кијев и његов примарни добротвор, Вашингтон, реше ствари са Москвом – резолуција удвостручује антируску реторику званичника ЕУ.

"Покушај Русије да искористи извоз енергената као алат геополитичке принуде своди се на коришћење залиха енергије као оружја", наводи се у резолуцији и игнорише чињеница да су се званичници ЕУ хвалили да су сами себи прекинули снабдевање енергентима "за Украјину".

"Оштећење гасовода Северни ток 1 и 2, 26. септембра 2022. довело је до великог цурења гаса у Балтичком мору, што такође представља еколошки напад на ЕУ“, каже се у резолуцији, алудирајући без доказа да је Русија била та која дигла у ваздух сопствену енергетску инфраструктуру, а не, рецимо, западни актери који желе да обезбеде зависност ЕУ од сопствене продаје гаса.

Необавезујућа природа резолуције

Резолуција блока је необавезујућа, што значи да је то углавном симболичан потез. Француски председник Емануел Макрон је у више наврата одбацио позиве украјинског председника Владимира Зеленског да слично означе Русију. Исто тако и амерички председник Џозеф Бајден је признао да би тај потез могао имати негативне последице по америчку подршку украјинским борцима.

Досадашња америчка употреба ознаке "тероризам" има тенденцију да се погодно усклади са њеним сопственим спољнополитичким планом.

Иранска опозициона група Муџахиден-е-Калк (МеК) била је прикладно уклоњена са званичне листе терористичких организација Вашингтона у време када је неколико високих америчких званичника почело да посећује групу док су разговарали о промени иранског режима.

Када је бивши председник Доналд Трамп покушавао да обезбеди мир на Блиском истоку својим Абрахамовим споразумом, махао је шаргарепом званом "држава - спонзор тероризма" испред Судана, како би изгладио ствари са Израелом. Кубу је с листе скинуо бивши председник Барак Обама пошто је водио политику нормализације са Хаваном, али им је Трамп поново закачио ту ознаку како би се удодворио својим бирачима.

Дакле, сада је очигледно ред на ЕУ да злоупотреби ознаку "тероризма" и одврати пажњу од сопствених лоших избора због којих њени грађани и даље пате, закључује канадска аналитичарка.