Док Централна изборна комисија Русије сумира резултате, може се констатовати да су ови председнички избори показали колико је тренутна ситуација у свету утицала на консолидацију руског друштва. Рекордна излазност уз рекордан број гласова за Владимира Путина показали су да је Русију немогуће сломити ни на бојном пољу, ни изнутра.
Невиђена излазност
Први пут у историји Русије председнички избори су трајали три дана, од 15. до 17. марта. Узимајући у обзир величину државе, безбедносну ситуацију, нове регије које су први пут бирале председника, као и електронско гласање, ово решење се показало као изузетно ефикасно. Избегнуте су гужве на бирачким местима док су многи гласали од куће, што се итекако одразило на излазности.
На основу 100 одсто пребројаних гласова на председничким изборима у Русији, Владимир Путин освојио је 87,28 одсто, лидер десничарске Либерално-демократске партије (ЛДПР) Леонид Слуцки 3,20, лидер комуниста Николај Харитонов 4,31 одсто, а Владислав Даванков који представља либерално-центристичку партију "Нови људи" 3,85 одсто.
Излазност на руским председничким изборима 2024. била је рекордна у модерној историји Русије, износила је 77,44 одсто, док је укупан број гласача прешао бројку од 87 милиона, рекла је Ела Памфилова, председница Централне изборне комисије.
Треба додати и да је број гласова за Владимира Путина премашио 58 милиона, што је уједно највећа цифра у читавој историји гласања у Русији од 1991. године.
Посебно треба истаћи да је излазност била већа од руског просека у новим регионима, чији су становници први пут бирали председника Русије – у Доњецкој Народној Републици, Луганској Народној републици, Запорошкој и Херсонској области на бирачка места изашло је више од 80 одсто бирача. У Криму је излазност била 89,76 одсто. У Белгородској области, која је у последње време изложена честом гранатирању, излазност је била 87 одсто, што би се рекло, у инат свима који су покушали да дестабилизују регион.
Треба истаћи и руску дијаспору, која је по целом свету сатима стајала у редовима како би гласала.
"Руски грађани нису долазили због протеста или перформанса, како то покушавају да представе непријатељски режими. Дошли су да дају свој глас и да искористе прилику коју им је, упркос свим претњама Запада, пружила њихова држава – Русија. За кога и како су гласали је њихов слободан избор", написала је Захарова на Телеграму.
(Неуспели) покушаји дестабилизације
Да су руски председнички избори били трн у оку западном свету, било је јасно месецима унапред, и о томе су редовно говорили руски званичници. Током избора се показало да су све информације биле тачне. Дакле, током три дана избора забележено је неколико десетина покушаја да се омету избори на различите начине.
Док су једни покушавали да униште гласачке листиће фарбом, други су бацали петарде у сали за гласање, а најрадикалнији – молотовљеве коктеле. На многим снимцима се види како људи након неуспелог покушаја да утичу на изборе одмах ваде телефон и почињу да снимају што само потврђује да је умешана трећа страна којој су били потребни докази "диверзантске акције". Добро је питање о чему су размишљали ти људи, али је чињеница да ће последице бити више него реалне, поготово ако се утврди да је неко од њих деловао по наредби Кијева.
Заменик начелника Министарства унутрашњих послова Руске Федерације је изјавио да је покренут 61 кривични случај због прекршаја везаних за изборе, од којих су 23 због лажних пријава терористичких напада.
Сајбер напади током избора су такође постали рутина. Од почетка године забележено је скоро осам милиона потенцијално опасних напада на сајт руске Централне изборне комисије (ЦИК), рекао је представник Игор Борисов.
Према његовим речима, забележено је више од 19.000 потенцијално опасних напада умерене и велике јачине, укључујући девет циљаних ДДоС напада у трајању укупно 38 минута, док је преко 160.000 хакерских напада блокирано од почетка гласања.
Међутим, главни покушај дестабилизације је био на граници, где су Оружане снаге Украјине уз помоћ разних терористичких група неколико дана покушавале да се пробију на територију Русије како би оцрнили изборе. Иако ти покушаји нису имали никакав стратешки значај, Кијеву и његовој "тик-ток војсци" је било битно да у медијима покажу како се налазе на руској територији током избора и да уз помоћ страха смање излазност у оближњим селима и градовима. Али је ситуација испала обрнута: у Белгородској области излазност је била 87 одсто, граница је остала нетакнута а губици ОСУ су оргомни.
Сви напади, дигитално и физичко мешање у изборе су имали само један циљ: да омету председничке изборе уз помоћ страха, оружаног напада и дискредитације власти. Нису успели. Али су успели да уједине све народе Русије који су изашли на изборе и гласали. Резултат избора је видљив: Владимир Путин нема конкуренцију, Русија остаје непобеђена на линији фронта уз уједињено друштво.
"Захваљујем вам, свим грађанима Русије, на поверењу које сте ми указали и учинићу све што је у мојој моћи да решим све задатке који су постављени земљи и остварим циљеве које сматрамо апсолутно приоритетним", рекао је Владимир Путин након избора.
Иако по протоколу треба сачекати званичне резултате, многи лидери су већ честитали Владимиру Путину победу на изборима. Међу њима су из Републике Српске, Кине, Белорусије, Ирана, Венецуеле, Северне Кореје и низ других земаља. Нема никакве сумње да ће "изоловани" председник Русије ускоро добити још много честитки, док ће део западних држава увелико тврдити да избори нису били легитимни. Међутим, грађани Русије су већ све одлучили, и то је за председника битније него туђе мишљење.