Русија
Министарство спољних послова Русије о НАТО бомбардовању: И даље нико није кажњен
Бомбардовање Југославије у марту 1999. драматично је променило однос руских власти према Северноатлантској алијанси, кажу руски експерти
Поводом 25. годишњице од НАТО агресије на СР Југославију, Министарство спољних послова Руске Федерације је данас подсетило да је Русија одмах осудила војну агресију Северноаталнтске алијансе уз оцену да је реч о грубом кршењу међународног права.
"Како је тадашњи руски премијер Јевгениј Пимаков рекао напад НАТО није био само агресиван ударац некој земљи већ и удар на цео светски поредак који је успостављен после Другог Светског рата", наводи се у саопштењу објављеном на Телеграм каналу руског МСП.
За 11 недеља бомбардовања која су почела на данашњи дан 1999. године, НАТО је на СР Југославију испалио 3.000 крстарећих пројектила, бачено је 80.000 тона бомби, укључујући касетне гранате и муницију са осиромашеним уранијумом, подсећа се у саопштењу руског МСП.
"Према подацима српских власти, током варварских бомбардовања погинуло је око 2.500 људи, укључујући 89 деце. Повређено је 12.500 хиљада становника и уништено је 1.500 насеља. Процењена материјална штета варира од 30 до 100 милијарди долара", наводи руско МСП.
Истиче се да је војна операција САД и НАТО против званичног Београда предузета без одобрења Савета безбедности УН, под изговором заснованом на неоснованим оптужбама да су власти СР Југославије извршиле "етничко чишћење" у српској аутономној покрајни Косово и Метохија, што је наводно изазвало хуманитарну катастрофу у региону.
"Пре 25 година, НАТО авиони су показали свету шта заправо значи тзв. хуманитарна интервенција, термин који је користило руководство Сједињених Држава и НАТО за ракетне нападе и бомбардовање војних и цивилних циљева Савезне Републике Југославије, чије је руководство, у циљу очувања јединства земље, било принуђено да води оружану борбу против албанских сепаратиста на КиМ", наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Руске Федерације.
"Питање одговорности НАТО-а за штету нанету међународном односима и директно земљи бомбардовањем Југославије остаје отворено", саопштило је Министарство спољних послова Русије.
Подсећају да нико од представника Алијансе није кажњен због таквог деловања против СР Југославије.
Бомбардовање Југославије у марту 1999. драматично је променило однос руских власти према Северноатлантској алијанси и покренуло ланац разарања безбедности у Европи, што је довело до актуелних дешавања у Украјини, оценили су експерти у изјавама за "РИА Новости".
"Бомбардовање Југославије, које се поклопило са првом етапом ширења НАТО-а, било је прекретница у перцепцији руске јавности и политичке елите. На Западу то готово нико не схвата. Зашто је Русија против ширења НАТО-а? Све догађаји у једном ланцу европске политике, у ланцу уништавања европске безбедности, који је почео управо тада. Сада је дошло до логичног краја", рекао је шеф Центра за међународну безбедност Руске академије наука академик Алексеј Арбатов.
И председница Руске асоцијације за евроатлантску сарадњу Татјана Пархалина слаже се да су догађаји у Југославији поставили темеље за садашњу конфронтацију Русије и Запада.
"Та сфера отуђења која је почела тада, пре две и по деценије, у великој мери је довела до овога што имамо сада, до конфронтације коју видимо између Русије и Запада током не само сукоба у Украјини, већ и других регионалних сукоба", указала је Пархалина.
Говорећи о историјском значају догађаја у Југославији, она је додала да су бомбардовање створило преседан "са којим се нису сложиле све чланице Савета безбедности", подсећајући да Русија није подржала акције Алијансе.
Још један преседан, према Алексеју Арбатову, била је употреба граната са осиромашеним уранијумом што су учиниле НАТО снаге. Он је напоменуо да, иако се такви пројектили не користе у сврху радиоактивне контаминације, студије које су дуго рађене показале су да чак и тако осиромашени уранијум и даље утиче на здравље људи у смислу радиоактивних последица.
Тренутно је, како примећује Татјана Паралица, већина Срба "постепено превазишла последице", а како Београд буде напредовао на путу европских интеграција, "ови догађаји ће све више бледети".
Истовремено, према мишљењу стручњака, није могуће потпуно избрисати сећања на агресију западне коалиције на Југославију.
"Сада видимо да се то манифестује у томе што Србија има потпуно другачији однос према дешавањима у Украјини од већине европских земаља", закључио је Арбатов.
