Рупур на далеком западу Бангладеша можда не делује као место популарно међу Русима, али заправо јесте, зато што нуклеарни гигант "Росатом" ту гради прву нуклеарну електрану у земљи.
Електрана вредна 12 милијарди долара један је од највећих инфраструктурних пројеката у земљи. Циљ је да за мање од десет година удео струје произведене у нуклеарној електрани скочи са нула на 10 одсто.
Док је за Бангладеш корист очигледна – сигурније снабдевање електричном енергијом које ће подржати брзорастућу економију земље, за Москву изградња нуклеарке има два циља, наводи "Фајненшел тајмс".
Нуклеарком у Рупуру, односи две земље ће се додатно продубити, док ће се утицај Кремља у Бангладешу проширити, објашњава лист и додаје да је исти "рецепт" Москва применила и у другим земљама.
Током више од две деценије владавине Владимира Путина, гас и нафта су били његова најважнија геополитичка оруђа за преговарање. Ни после Специјалне војне операције и санкција Запада, то се није нешто много променило.
Санкције до сада нису ометале сектор нуклеарне енергије, који може да створи дуготрајне политичке везе и поремети напоре Запада да изолује Русију, признаје "Фајненшел тајмс".
Пре СВО, Русија је држала половину свих међународних споразума о изградњи нуклеарних електрана, снабдевању реакторима и горивом, стављању ван погона или управљању отпадом. Њени главни конкуренти у сектору нуклеарне енергије – Кина, Француска, Јапан, Јужна Кореја и САД – заједно су чинили око 40 одсто.
Упркос санкцијама, Русија је и даље извозник нуклеарних електрана без премца и укључена је у рад на више од трећине нових реактора који се тренутно граде широм света, укључујући Кину, Индију, Иран и Египат.
Упркос покушају америчке администрације да подрије доминантну позицију Русије забраном увоза обогаћеног уранијума, везе које Москва кује кроз своје нуклеарне пројекте јаче су чак и од договора о снабдевању гасом.
Изградња нуклеарне електране траје око 10 година, са животним веком реактора од 60 година за новија постројења. Припреме за демонтажу, укључујући уклањање радиоактивних делова, трају још 10-20 година и захтевају значајна средства, каже Владимир Сливјак, копредседавајући руске еколошке групе "Екодефенс", који деценијама проучава нуклеарни енергетски сектор у земљи.
"Ово је веома дуга обавеза за једну земљу да има руско присуство. То није само изградња, то је цео екосистем", каже Дарја Долзикова, истраживач програма нуклеарне политике на РУСИ-ју, истраживачком центру за одбрану и безбедност са седиштем у Лондону.
"Росатом" је кључ за напоре Москве да се "удвара" Глобалном југу, наводи "Фајненшел тајмс", али признаје да је компанија већ потписала двадесетак меморандума о разумевању са бројним афричким и земљама Латинске Америке. Компанија такође гради електрану у Турској, а у припреми је и изградња реактора у Узбекистану. Русија није искључена чак ни у Европи – где сарађује са Мађарском.