"Фајненшел тајмс": Како Русија користи нуклеарну енергију за освајање глобалног утицаја

Упркос санкцијама, руске компаније граде више од трећине нових реактора широм света, чиме Москва стиче нове пријатеље

Рупур на далеком западу Бангладеша можда не делује као место популарно међу Русима, али заправо јесте, зато што нуклеарни гигант "Росатом" ту гради прву нуклеарну електрану у земљи.

Електрана вредна 12 милијарди долара један је од највећих инфраструктурних пројеката у земљи. Циљ је да за мање од десет година удео струје произведене у нуклеарној електрани скочи са нула на 10 одсто.

Док је за Бангладеш корист очигледна – сигурније снабдевање електричном енергијом које ће подржати брзорастућу економију земље, за Москву изградња нуклеарке има два циља, наводи "Фајненшел тајмс".

Нуклеарком у Рупуру, односи две земље ће се додатно продубити, док ће се утицај Кремља у Бангладешу проширити, објашњава лист и додаје да је исти "рецепт" Москва применила и у другим земљама.

Током више од две деценије владавине Владимира Путина, гас и нафта су били његова најважнија геополитичка оруђа за преговарање. Ни после Специјалне војне операције и санкција Запада, то се није нешто много променило.

Санкције до сада нису ометале сектор нуклеарне енергије, који може да створи дуготрајне политичке везе и поремети напоре Запада да изолује Русију, признаје "Фајненшел тајмс".

Пре СВО, Русија је држала половину свих међународних споразума о изградњи нуклеарних електрана, снабдевању реакторима и горивом, стављању ван погона или управљању отпадом. Њени главни конкуренти у сектору нуклеарне енергије – Кина, Француска, Јапан, Јужна Кореја и САД – заједно су чинили око 40 одсто.

Упркос санкцијама, Русија је и даље извозник нуклеарних електрана без премца и укључена је у рад на више од трећине нових реактора који се тренутно граде широм света, укључујући Кину, Индију, Иран и Египат.

Упркос покушају америчке администрације да подрије доминантну позицију Русије забраном увоза обогаћеног уранијума, везе које Москва кује кроз своје нуклеарне пројекте јаче су чак и од договора о снабдевању гасом.

Изградња нуклеарне електране траје око 10 година, са животним веком реактора од 60 година за новија постројења. Припреме за демонтажу, укључујући уклањање радиоактивних делова, трају још 10-20 година и захтевају значајна средства, каже Владимир Сливјак, копредседавајући руске еколошке групе "Екодефенс", који деценијама проучава нуклеарни енергетски сектор у земљи.

"Ово је веома дуга обавеза за једну земљу да има руско присуство. То није само изградња, то је цео екосистем", каже Дарја Долзикова, истраживач програма нуклеарне политике на РУСИ-ју, истраживачком центру за одбрану и безбедност са седиштем у Лондону.

"Росатом" је кључ за напоре Москве да се "удвара" Глобалном југу, наводи "Фајненшел тајмс", али признаје да је компанија већ потписала двадесетак меморандума о разумевању са бројним афричким и земљама Латинске Америке. Компанија такође гради електрану у Турској, а у припреми је и изградња реактора у Узбекистану. Русија није искључена чак ни у Европи – где сарађује са Мађарском.