Русија

Несугласице у ЕУ: Није одобрено заједничко саопштење на забрану западних медија у РФ

Земље ЕУ сматрају да је њихова забрана руских медија наводно "оправдана" и да је заснована "на чињеници да они нису независни извори информација", док руски одговор на ову забрану реципрочним мерама сматрају потпуно неоснованом и политички мотивисаном мером
Несугласице у ЕУ: Није одобрено заједничко саопштење на забрану западних медија у РФGetty © Leon Neal

Европска унија није успела да усагласи изјаву свих 27 земаља којом се осуђује одговор Русије на забрану руских медија у европским земљама реципрочним мерама, рекао је портпарол ЕУ Петер Стано на брифингу у Бриселу.

"Покушали смо да се договоримо око изјаве у име свих 27 држава, али једна од држава није одобрила изјаву. Биће објављена изјава шефа дипломатије ЕУ Жозепа Борела коју је подржало 26 држава", појаснио је Стано.

Уредник Радија Слободна Европа Рикард Јозвиак тврди на Иксу да је Мађарска блокирала заједничку изјаву.

У ЕУ сматрају да су њихове санкције, за разлику од руских, наводно "оправдане" и да је њихова одлука да забране одређене руске медије заснована на "чињеници да они нису независни извори информација".

"Уопштено говорећи, ЕУ осуђује одлуку Русије да забрани велики број европских медија у Руској Федерацији и сматра је потпуно неоснованом и политички мотивисаном", додао је Стано.

Према његовим речима, европски медији који су у Русији забрањени наводно раде "по независним, професионалним новинарским стандардима", они су Русији давали "независне информације", укључујући и око ситуације у Украјини.

ЕУ наставља да "поштује слободу медија", закључио је Стано.

Борељова изјава убрзо је стигла и гласи: "ЕУ осуђује потпуно неосновану одлуку руских власти да блокирају приступ преко осамдесет европских медија у Русији".

Према оцени високог представника ЕУ, "ова одлука додатно ограничава приступ слободним и независним информацијама" будући да "забрањени европски медији раде по новинарским принципима и стандардима" и дају "чињеничне информације" Русима о "илегалном агресорском рату против Украјине".

Борељ је навео да, насупрот томе, медији које је ЕУ забранила "не представљају слободне и независне медије" јер су "под контролом руских власти".

"Поштовање слободе изражавања и медија је кључна вредност за ЕУ", поручио је Борељ. Још када би то заиста и била истина...

У ЕУ је 25. јуна ступила на снагу забрана емитовања појединих медија, укључујући "РИА Новости", "Известија", "Расијска газета", као и Глас Европе.

Русија је као одговор на то ограничила  приступ низу медија Европске уније, који "системски шире нетачне информације о току Специјалне војне операције". На списку забрањених европских медија на територији Русије налази се 81 медиј из 24 земље – Аустрије, Белгије, Бугарске, Мађарске, Немачке, Грчке, Данске, Ирске, Шпаније, Италије, Кипра, Литаније, Летоније, Малте, Холандије, Португала, Румуније, Словачке, Словеније, Финске, Француске, Чешке, Шведске, и Естоније. 

Ситуација са руским медијима на Западу последњих година није нимало једноставна. Европски парламент је у новембру 2016. усвојио резолуцију у којој се наводи потреба супротстављања руским медијима, при чему су Спутњик и РТ наведени као главне претње.

Један број западних политичара је, без икаквих доказа, оптужио Спутњик и РТ за мешање у изборе у САД и Француској. Званични руски представници су такве изјаве назвали неоснованим.

Такође, недавно је ЕУ увела санкције главним руским медијима, забранивши њихово емитовање унутар ЕУ. Ова одлука је донета без обраћања суду или националним регулаторима у земљама ЕУ, који су одговорни за медијска тржишта својих земаља.

image