Михајловић је у петак преминуо у 54. години после дуге и тешке борбе са леукемијом.
На свечаној комеморацији окупио се велики број фудбалских радника, спортиста, челника клубова и новинара.
Пред њима су биле изложене и копачке које је легендарни Миха носио током каријере, а које се налазе у музеју српског клуба.
Током викенда је у просторијама клуба била отворена књига жалости у коју су се, између осталих, уписали Звездан Терзић, Радован Панков, Ненад Перуничић, Јован Аћимовић... Пре комеморације уписао се и председник Србије Александар Вучић.
"Збогом Синиша и хвала на свему!", написао је председник Вучић.
"Био сам један од оних који је навијао за њега, не само преко малих екрана, већ на свакој утакмици широм бивше Југославије и иностранства. Он је део живота те моје, нешто старије генерације и један од људи које су сви волели. Био је човек огромног срца и храбрости, и човек који је волео и Звезду и Србију и српски народ, и зато је оволика туга код људи", казао је Вучић за портал ФК Црвена звезда.
Како је истакао, живот је такав да неки људи оду, али без обзира што физички нису ту, они нас суштински никад не напусте, јер његови голови, борба и тренерски део посла остаће у срцима многих.
"Није то патетика, али не можете да замислите Маракану без Синишиног слободњака, корнера, центрашутева, па и у репрезентацији оних најважнијих када смо играли 2:2 на 'Максимиру'. Много радости је доносио, о утакмици против Бајерна да не причам."
Вучић је наговестио и да би национални стадион могао да понесе име славног фудбалера, рекавши да то није лоша идеја.
На комеморацији су били присутни и Бошко Ђуровски, Стеван Дика Стојановић, Небојша Илић, Ивица Дачић, Ден Тана, Илија Најдоски, Слободан Маровић, чланови великог ривала Партизана Милош Вазура, Гордан Петрић, Ивица Краљ...
Први се присутнима обратио генерални директор црвено-белих Звездан Терзић.
"Окупили смо се тужним поводом, хвала сто се с нама. Ово је један од најтужнијих и најтежих дана. Опраштамо се од друга, пријатеља и брата, једне од највеће личности које је Звезда имала", почео је Терзић.
"Већ у почетку каријере си довео Звезду на врх света, памтићемо те као веселог дечака, сто пута смо се уверили у то највећег срца. Отишао си прерано, али си толико учинио да ће генерације твојих потомака бити поносни што су твоји."
"Поносни смо што смо те имали за пријатеља, што си био део Црвене звезде. Остало ми је само да се поклоним, нека ти је вечна слава и хвала", казао је Терзић.
После њега је говорио председник Светозар Мијаиловић, док је Драган Џајић заплакао док се присећао младог Синише.
"Били смо на припремама када је играо за Војводину, слободан ударац на 40 метара, видим младић заузима позицију да шутира на гол. Тако је шутнуо лопту да је имала ефе и једва је наш голман одбранио. Разговарали смо у Звезди и прва утакмица у првенству против Војводине", открио је Џајић како је доведен Миха.
Питао сам Љупка да пошаље неког да причамо у канцеларију. Питао сам га да ли жели да игра у Звезди, рекао је 'да'. Поручио сам му: 'Пусти нас да решавамо даље."
"Није волео да губи ни на тренингу, причао сам да не улази у сукоб с неким, удариће неког. Много ми је жао шта му се десило са 53 године, оставио је велико име, за нас ће остати заувек", поручио је емотивни Џајић.
Драгиша Бинић, некадашњи саиграч, навео је да јунаци никада не умиру, а доказ томе је и част која је Михајловићу указана на Светском првенству у Катару.
"Изгубили смо најмлађег и најбољег међу нама, показао је то кроз свој живот", у сузама је поручио Бинић.
"Изгубио сам и свог цимера, човека који није знао за пораз, који је увек хтео да победи, човека који је чинио све до врха до ког је Звезда стигла. Дошао из малог града у Звезду, он наставља своју каријеру и урадио је све што спортиста може да уради. Био је диван отац и син, знао је да поштује старије, држао је до себе и није веровао да може да изгуби."
Ни некадашњи тренер Љупко Петровић није могао да сакрије емоције.
"Био је спортиста, храбар, уважен и увек је желео да победи. у његовим почецима после Борова сам га тренирао. Знао сам га из Осијека као талентованог младог играча. Исте године је допринео да Војводина буде шампион и нас двојицу вежу само успеси. Остварио и веће успехе од мене јер је постао и светски шампион", закључио је Петровић.