Пеп Гвардиола и Сити – крај једне ере, клуба и тренера каквог знамо?

Не би био толико чест, али у данашњем фудбалу ни редак случај да се неки пројекат распадне недуго након потписа новог уговора.

Пре само недељу дана, челници Ситија су продужили сарадњу са Пепом Гвардиолом на потенцијално још две године и тиме ставили тачку на спекулације о томе да се тражио нови тренер за овај тим из Манчестера.

Ипак, након што је уписан и пети узастопни пораз у свим такмичењима, ситуација добија потпуно другачији обрт.

Далеко од тога да је Сити у пет поменутих утакмица изгледао ужасно и инфериорно у односу на противнике, чак насупрот, али чињеница да остају без бодова само повећава њихове фрустрације и ломи њихову психу.

Шлаг на торти у таквој ситуцији долази онда када буду поражени са убедљивих 4:0 од једног Тотенхема, (уз дужно поштовање према тиму из Лондона), који има највише пораза од тимова из горњег дела табеле Премијер лиге.

Шта је и где је пошло наопако

Познато је да је Пеп Гвардиола перфекциониста, да има благо речено посебан начин рада и само њему знане принципе.

Због тога га многи љубитељи фудбала не воле и сматрају да његово "измишљање" топле воде увек доноси више штете него користи.

Зато многима није јасно откуд, како и зашто је решио да ове сезоне оде корак даље и додатно експериментише са саставом.

Изговора има на претек, али су они на крају ипак само то - изговори недостојни једног тренера какав је Пеп Гвардиола.

Најочигледнији су повреде, којих је Сити имао на претек и извоз.

Показало се да је Родри највреднији шраф машинерије "грађана" и вероватно значајнији и од Холанда и од Де Брујнеа. Шпанац је изјавио како ће покушати да се опорави и врати до краја сезоне, али питање је хоће ли имати то поенте и смисла.

Редом су повређивани били (неки још увек ван терена): Стоунс, Дијаш, Аканџи, Ковачић, Аке, Едерсон, Доку, Фоден, Грилиш, Де Брујне, Вокер, Гвардиол, Боб.

Чак и када је имао већи део тима на располагању, Гвардиола би опет знао да ротира и експериментише.

Неочекивану шансу као стартери пречесто су добијали Доку и Савињо, а повратак Илакаја Гундогана у клуб, а одлазак Хулијана Алвареза је такође упитан.

Фоден је добио исувише продужен одмор након Европског првенства, па је полако увођен назад у Ситијев систем и до краја новембра није пронашао форму.

Још један очигледан проблем Манчестер ситија ове сезоне свакако је менталне природе.

Екипа која је некада знала да веже 18 победа, буде 31 меч без пораза, освоји толико пехара, "преживи" и врати се из сваке ситуације, сада је дошла до тога да се у новембру опрашта од титуле и дозволи себи поразе од знатно слабијих екипа.

Засићење такође једна од препрека која је спутала Сити ове сезоне.

"Грађани" су својили четири везане титуле у домаћем првенству, стигли до историјског првог пехара у Лиги шампиона и ређали и обарали све могуће рекорде.

Сигурно да на дуже стазе, све то уме да доведе до емотивног пражњења, засићења и стања у којем се сада Сити налази.

Луде теорије или: где има дима - има и ватре

Оно што се такође засигурно може узети као фактор Ситијеве кризе, јесте и судски процес који се води против Манчестер ситија, односно чак 115 оптужби за кршење финансијског фер плеја.

Тако се долази до неких теорија које су за сада само навијачке измишљотине, али у којима има дима који наглашава ватру.

Може се и у Гвардиолиним изјавама протумачити да је пред Ситијем изазован период.

Из тога се нагађа да су челници "грађана" сазнали да ће им екипа бити избачена из Премијер лиге и да зато играчи немају превише амбиције за препознатљивом игром и такмичарским духом.

Други пак тврде да је Сити условљен поменутим оптужбама и да због тога можда и не сме да освоји титулу ове сезоне.

Помиње се и чувени Пепов мазохизам, односно то да је неко ко воли да је све против њега и да све крене наопако, како би имао разлог више да, понављамо још једном, "измишља" топлу воду.

Свакако, Гвардиолина изјава у којој је навео да ће он остати у клубу чак и уколико Сити буде избачен из Премијер лиге, можда шаље добру намеру у виду верности клубу, али сигурно не улива поверење у статус екипе и њене резултате ове сезоне.

Крај једне ере

Истина и реалност све више говоре да ни Пеп није онакав каквог га фудбал познаје. Нисмо навикли да у његовим очима видимо пораз, већ жељу и амбицију да свима запуши уста и свакога одучи од фудбала.

Тога ове сезоне нема, већ видимo саркастичне осмехе након пораза, видимо да губи све оне конце које је годинама држао чврсто у својим рукама и видимо да и сам прихвата нову реалност.

Та реалност је таква да је везао пет пораза у свим такмичењима први пут у каријери, да његов тим има осам бодова заостатка за Ливерпулом и да се у Лиги шампиона испред његове екипе налазе Спортинг, Монако, Брест, Астон Вила, Аталанта...

Није Пеп Гвардиола неко чију каријеру можете отписати и блатити након пар месеци лоших резултата, али из свега наведеног, са разлогом почиње да се сумња у његова будућа умећа.

Наравно да се не сме подразумевати да ће његове екипе увек и стално све освајати, али његово име, статус и привилегије које уважава, са собом морају носити и критике које сада стижу на његов рачун.

Шпанском стручњаку је 53 године. Далеко од тога да је његов допринос фудбалу завршен и да неће имати шта да каже и понуди након ове сезоне.

Међутим, уколико не направи велики искорак и повратак, клупска каријера Пепа Гвардиоле биће под великим знаком питања. Такође, под знаком питања биће и Манчестер сити какав познајемо, јер је тешко замислити како ће овај клуб функционисати уколико дође до растанка са овим фудбалским генијем...

Време ће дати одговоре на многа питања, али прилику да запуше уста свима Гвардиола и Сити имају већ првог дана децембра, када се састају са Ливерпулом у Премијер лиги.

Победа их може потпуно вратити, како резултатски тако и ментално. Пораз их може само још више гурнути низ провалију.