Можда Никола Јокић није играо протекле ноћи у НБА лиги, јер је Денвер добио слободно вече, али то не значи да се о српском центру и даље не говори.
И док је млади Никола Јовић био врло добар у победи Мајамија над Минесотом, Јокић је био тема великог текста америчког магазина "Ролинг Стоун".
Овај познати магазин је нашироко писао о српском репрезентативцу, који је на католички Божић остварио историјску партију са 41 поеном, 15 скокова и 15 асистенција у победи Денвера над Финиксом.
То је очито навело "Ролинг Стоун" да у суперлативима пише о Јокићу.
"Видимо великог човека који не личи на атлету, а ухватио је све скокове и поставио блокове који ломе кости уз неколико закуцавања преко нижих, мањих играча. Спусти се доле и доминирај, заплакао је народ са својих кауча и захтевао потпуну доминацију српског центра. Када угледате ту муњу са његових зглобова и експлозију са руку како ради ствари за које нисмо били свесни да је могуће, схватате да ваша идеја о центру нимало не личи оно што видите на паркету, а то је пуно суптилности, трикова и интелекта.
Бил Волтон, Арвидас Сабонис и Марк Гасол су били сјајни додавачи са позиције центра, али ово што ради Јокић је невероватно. Сетимо се само како су Шека удвајали, а он решавао са ниског поста, погледајмо Бема Адебаја како чита рупе у одбрани. Бил Расел је био иноватор шездесетих година, Вилт Чемберлејн је био чудо и отац данашњих центара...
У последњој деценији смо видели много промена у кошарци, где се центри понашају као бекови, где се напада обруч, шутира са велике удаљености и тражи начин да се пик-ен-ролом решава противничка одбрана и некако се заборавило на оне старе начине уживања, на изолацију, шут са полу-дистанце када останете сами... У тој мочвари се родило српско чудовиште.
Он је висок, он је крупан, али није мишићав, не може да скочи много, али увек види све око себе, има магичне руке којима асистира, дрибла и запали акцију проналажењем слободног саиграча ма где он био на терену. Јокић је наследник Сабониса, Волтона и свих остали центара који су користили главу како би играли кошарку, а интелитентним додавањима правили проблеме свима. Јокић је последње две сезоне доминантно играо и освојио две МВП титуле, па Денвер Нагетси с пуним правом сваки посед играју кроз њега.
Ниједан други кошаркаш који је крочио на НБА терене није као он. Сада све оне приче о њему делују истинито. Да дуго није тренирао кошарку већ играо напољу са децом, да је спавао у Србији док је био драфтован, да су пустили рекламу за такосе док је биран... Најк Хуп Самит 2014. године је заслужан за све ово, када су га скаути и дефинитивно видели на делу и записали да таленат не промакне. Годинама смо чекали некога ко ће закуцати на наша врата и то је био он. Истакао се као најбољи центар у НБА лиги, као неко ко ће вам помутити мозак", стоји у поменутом тексту.