РТ Балкан на највећем европском стадиону - тајна повратка Барселонине магије

Нешто што је почело као дечачки сан и далеко маштање, годинама касније се остварило и постало прелепа реалност.

Многи када помисле на Барселону, прве асоцијације буду прелепа Гаудијева архитектура, Далијева ремек дела, савршена медитеранска клима и плажа, или политички каталонско/шпански односи.

Ипак, свако коме је спорт међу битнијим животним факторима, на помен Барселоне пре свега помисли на фудбалски клуб, популарну "Блауграну".

Тим који важи за један од највећих на свету, већ неколико година налази се у финансијско-резултатској кризи.

Некада екипа од које су дрхтали сви, посрнула је и дозволила да се њено име помиње готово искључиво у негативном контексту.

Ипак, пре свега повратком председника Лапорте, а потом и легенде клуба Ћавија на тренерско место, Барселона је добила нови живот и нову наду да ће једног дана поново сејати страх европским и светским фудбалом.

До успеха нема пречица

Упркос комплетном ремонту играчког и управног кадра, као и драстичним променама у начину рада, повратак Барселоне на пут старе славе је трновит.

Многи су очекивали да самим доласком Левандовског, Кундеа, Рафиње, Кесија и других, Барселона аутоматски важи за јасног фаворита за освајање свих такмичења у којима учествује.

Реалност је била другачија, па је другу сезону заредом, "Блауграна" елиминисана већ у групној фази Лиге шампиона.

Да ствар буде гора по каталонце, уследили су и неуспеси у Лиги Европе, пошто их је прошле сезоне елиминисао Ајнтрахт из Франкфурта, а ове Манчестер јунајтед у нокаут фази.

Барселона је тако схватила да до успеха нема пречица и да уколико жели да се пење на европској лествици, прво мора да решава ствари у "свом дворишту".

И сам Ћави потврдио је да, уколико жели до већег искорака на интернационалним утакмицама, Барса мора да се докаже у домаћим такмичењима.

За сада су на одличном путу у тој замисли.

Барселона је већ неколико месеци лидер на табели домаћег првенства, освојила је Суперкуп Шпаније, док је у првом полуфиналном "Ел Класику" у Купу Краља, дошла до победе и на корак je од финала.

Потенцијално, Барселона је у игри за три домаћа трофеја, нешто што је последњи пут успело Луису Енрикеу, сада већ давне сезоне 2014/15.

Сасвим (не)обична утакмица и незаборавно искуство

Барселона је победом над Валенсијом у 24. колу Ла Лиге, успела да стекне крупних девет бодова предности у односу на Реал Мадрид.

Утакмици је присуствовало 90 хиљада навијача, од чега и двојица из спортске редакције РТ Балкан интернет портала.

Не зна се коме су теже пали кадровски проблеми које је Барселона имала у мечу са Валенсијом, да ли тренеру Ћавију, да ли аутору текста (посвећеном навијачу "Блаугране"), или његовом колеги Јауковићу - не превеликом љубитељу лика и дела каталонског клуба (навијао за Валенсију).

Ћавију јер је стрепео за битне бодове и једва саставио тим за овај меч, аутору јер је пропустио прилику да уживо види неке од омиљених играча, или колеги који се надао да ће знати барем неколицину фудбалера и актера на мечу Барселоне и Валенсије.

У првом, а сигурно не и последњем мечу Барселоне који сам гледао уживо, они су наступали без: Левандовског, Педрија, Гавија, Дембелеа, а на клупи није било тренера Ћавија, који је одрађивао суспензију.

Уз то, Френки де Јонг је на полувремену напустио игру, а Роналд Араухо добио црвени картон у 59. минуту.

Ипак, Барселона је некако успела да одбрани рано стечену предност и оствари победу, на одушевљење крцатог и нестварног "Камп Ноуa".

Одбрана и нова "досадна" Барселона

Гол Рафиње био је једини на поменутој утакмици и победи Барселоне.

Био је то чак 10. меч Барсе ове сезоне, у којем су славили минималним резултатом, што је највећи број таквих победа у једој сезони у последњих скоро 20 година.

И док је некада била позната по лепршавости и игри на гол више, Ћавијева Барселона почела је више да мари за резултат, него за атрактивност.

То је истакао некадашњи капитен каталонског тима, а данас шеф струке, али у контексту у којем је критиковао своје играче и себе.

Ћави је неколико пута ове сезоне истицао да му је драго што његов тим учи да контролише утакмицу и њен резултат, али да је бесан што Барселона не успева да "убије" меч тиме што би постигла други гол.

Управо је то био случај у дуелу са Валенсијом.

Рани гол Рафиње у великој мери скинуо је притисак и терет са леђа фудбалерима Барселоне, од којих се очекивало да барем још једним голом, приведу меч крају.

До тога није дошло, упркос изгледним шансама за погодак.

Меч је обележио тренутак у којем су се Феран Торес и Ансу Фати расправљали ко ће извести једанаестерац.

Торес је погодио стативу из тог пенала, а Фати из ситуације један на један са голманом недуго касније.

Обојица се налазе са разлогом на великом удару критика, јер се много више очекивало од играча који је дошао из Манчестер ситија за 55 милиона евра, као и за суперталентованог фудбалера којем је дат дрес са бројем 10 и који се не толико давно поредио са Лионелом Месијем.

Торес и Фати не успевају да головима помогну тиму у ситуацији када су три најбоља стрелца (Левандовски, Дембеле, Педри) одстутна са терена на дуже време.

Невероватно је да упркос свему томе, Барселона успева да дође до повољних резултата, победа и повећања бодовне предности на табели.

Тешко да је неко могао да замисли да ће Барселонин главни адут бити одбрана, али то је случај ове сезоне.

Уз дужно поштовање према голгетерским способностима Левандовског, или креаторским генијалностима Педрија и Гавија, са тек осам примљених голова на 24 утакмице, Барселона има далеко најбољу одбрану од свих тимова "лига петице".

Голман Тер Штеген игра вероватно најбољу сезону у каријери, те заједно са дефанзивним триом Кристенсен-Араухо-Кунде, држи конце и чини прави зид одбране каталонске екипе.

Тако Барселона може да преживи утакмице у којима су јој повређени или суспендовани најбољи играчи у нападу, уз минимални допринос некога ко ће у датом тренутку "искочити" (Рафиња, Де Јонг, Алонсо, Балде...)

"Ла Масија" и навијачи одрадили свој део посла

У тренуцима када је Барселона дотакла дно, тачније када је бивала поражена са 8:2 од Бајерна и када је заузимала девето место на табели домаћег првенства, неопходна је била подршка оних којима је овај клуб у срцу.

Навијачи су препознали те тренутке, те испуњавали трибине стадиона "Камп Ноу" у огромним бројевима.

Барселона у актуелној, као и прошлој сезони, има највише људи на стадиону у просеку у "лигама петице" (укупна гледаност, а не процентуална).

Сада, када се најтежи период прегурао и када амбиције и апетити расту, навијачи бивају награђени победама, а ускоро (надају се) и трофејима.

Када је отишао Меси, а потом за њим Суарез, Гризман, Пјанић, Кутињо, Барселона се у огромној мери ослонила на свој ДНК.

Чувена "Ла Масија", која не представља само омладински погон једног клуба, већ место у којем талентовани клинци расту, уче и фудбалски напредују у духу Барселоне, успели су да се изборе за места у тиму "Блаугране".

Алехандро Балде успео је да наследи Ђордија Албу на месту левог бека и бар на тренутак потпуно истисне, до скоро, незамењивог фудбалера на левој страни терена. Балде је у "Ла Масију" стигао са тек осам година.

Потом је ту Гави, момак који је засенио фудбалски свет и у први тим Барселоне ушао са 15 година.

Пабло Паез Гавира, освогодишњи освајач награде "златни дечко", у омладински погон Барсе стигао је са 11 година.

Ансу Фати је ту од 10. године, Педри и Араухо су стигли нешто касније, са 17, али су брзо успели да докажу да Барсин ДНК тече њиховим венама и постали љубимци навијача.

Шта то Барселону чини магичном

Када неко пита шта то тачно одваја и истиче Барселону од осталих великана европског фудбала, тешко је пронаћи егзактан одговор.

Да ли је то славна историја, у којој су стасавали неки од највећих мозгова у свету фудбала попут Јохана Кројфа и Пепа Гвардиоле?

Или је пак латино шмек који су са собом доносили Ривалдо, Ромарио, Роналдо, Роналдињо, Нејмар?

Да ли је то њен стил фудбала када су предвођени Месијем, Инијестом и Ћавијем, на специфичан начин сурово доминирали и подигли фудбалске лествице на неке нове нивое?

Можда је и то што готово пред сваку утакмицу, река људи песмом долази и одлази са стадиона, што хиљаде и хиљаде странаца и туриста дође у овај град и има жељу да посети музеј и клупске просторије и испуни дечачки сан.

Биће да је од свега по мало, да слоган "више од клуба" заиста може да се веже за Барселону, која, као што можемо приметити, ма у каквом стању била, представља једну величину и има обавезу да буде јединствена и магична, баш онаква какву је волим(о).