Зашто је Црвена звезда изузетак међу богатом европском елитом?

"ТВ права учествују у Европи и до 50 одсто у структури прихода. У Звезди су испод два одсто, иако су наше утакмице изузетно гледане и у конкуренцији смо са утакмицама Лиге шампиона и Премијер лиге на нашем тржишту. Од улазница имамо такође мали приход. Звезда је народни клуб, имамо ту социјалну димензију", рекао је Петровић за Политику.

Изузетак је групна фаза Лиге шампиона коју не можете планирати сваке године, додао је он.

"Чак нам је и приход од спонзора испод европског просека од 25 одсто укупних прихода. Приход од нефудбалских активности по примеру одређених клубова у Европи би такође изједначио овај финансијски дисбаланс који имамо".

Петровић нема дилему око разлога за враћање Звезде на велику европску сцену и бројних успеха од 2014. године.

"Развојна стратегија клуба постављена од стране топ менаџмента била је основни разлог револуције коју је клуб доживео у претходних девет година. Да бисмо остали одрживи и конкурентни морамо имати континутитет развојне стратегије, јер само таквим приступом можемо обезбедити стабилност и раст. Сви претходни покушаји са рестриктивном политиком су се показали као неуспешни".

Петровић не крије да је поносан на стабилно пословање клуба са стадиона "Рајко Митић".

"Звезда је у периоду пре короне - од 2015. до почетка 2020. године - генерисала профит од 30 милиона евра. Током короне је дошло до поремећаја не само код нас, него у целом европском фудбалу и ми смо као и већина клубова забележили губитке".

Међутим, Звезда је обезбедила стабилно функционисање пре свега на основу својих главних темеља - талената и резултата до кога се долази конкурентним тимом и великим улагањима у академију. Клуб је раније имао око три до четири пута мањи расход од постојећег, односно око 10 до 12 милиона евра, али се без обзира генерисао велики губитак сваке године у износу од пет до шест милиона евра.

"Црвена звезда је била у таквој позицији зато што није било приходне стране, није улагано у тим и таленте. Није било стабилности, а још мање раста".

Оперативни директор Звезде је разрешио дилеме које су се појавиле у јавности око краткорочне позајмице коју је клуб узео да би рефинансирао пореске обавезе.

"Приходи клуба су изузетно сезонски, 80 одсто реализације се дешава у три месеца годишње. У међувремену, клуб се финансира путем есконта и кредита. Недавно смо отворили више кредитних линија са страним финансијским институцијама које су препознале стабилност и раст Црвене звезде, али и имају велико поверење у актуелни клупски менаџмент. Да би рефинансирали у целости пореске обавезе у марту пре прилива које очекујемо на лето обезбедили смо још једну краткорочну позајмицу. Свашта се писало по медијима за ту позајмицу, једина истина је да смо заправо направили уштеду у трошковима јер је каматна стопа на ту позајмицу око девет одсто на годишњем нивоу, дакле мања од камате који смо плаћали према пореској управи".

Петровић истиче да је постојећи дуг Звезде одржив.

"Клуб не само да има нето новчане обавезе у нивоу годишњег прихода, већ смо битно реструктурирали рочност на средњорочни период. Такође, обавезе клуба које су предмет лиценцирања имају мало учешће у укупним обавезама. Битно је истаћи још две ствари, Звезда у књигама и даље носи великих износ књиговодствених обавеза које заправо не представљају терет по клуб, на пример хипотетички порез у случају продаје стадиона, резервисања, одређене обавезе које су у процесу отписа, примљени аванси итд".

Звезда је компанија као и свака друга, објашњава Петровић.

"Друга битна ствар, коју би звездаши требало да разумеју, јесте да као и свака друга компанија, Звезда функционише и развија се уз оптимално задужење. Презадужење представља велики ризик посебно уз тренутно високе стопе камата, али паралелно бити незадужен стопира развој и пун потенцијал компаније или клуба. Звезда се не би развијала и расла у претходним годинама да се нисмо финансирали и на овај начин, не би данас имали тим који имамо, инфраструктуру, седам освојених титула и седам групних фаза УЕФА такмичења. Ми смо 2014. године били без светла на крају тунела, у потпуном мраку, међутим развојном стратегијом менаџмента подигли смо се из тоталног амбиса и довели клуб овде где смо данас, иако је 2014 дуг био 64 милиона евра, а приходи само осам милиона евра. Дакле, дуг је тада био осам годисњих буџета. Данас је наш дуг у нивоу, односно за ову годину чак испод годишњег буџета и ни на који начин не оптерећује функционисање клуба".

Додао је да цео свет фунционише тако што користи туђи капитал.

"Светске економије, државе, успешне компаније функционишу и расту на принципу задуживања, само се код нас прави медијски негативна прича око тога да се за раст користи и туђи капитал. Најмоћније земље света и највредније компаније света су задужене, да нису, не би биле најмоћније и највредније данас, већ би их конкуренција претекла. Немачка је дужна 70 одсто свог БДП-а, Америка преко 120 одсто свог БДП-а", истакао је Петровић.