Србија – мајка зове, а њен позив се не одбија

У најавном споту једног од спонзора фудбалске репрезентације Србије, птица која је симбол наше земље, лети по Европи и самом својом појавом опомиње играче да се спреме за нешто велико.

Мајка зове, нит је која се провлачи кроз читаву причу, а познато је да се њен позив не одбија.

Не само позив да се прихвати одговорност и обуче нови дрес са, такође новим, редизајнираним грбом. Већ и да се у сваком тренутку, на сваком делу света, у свакој ситуацији, да све што је потребно за остваривање успеха.

Посебно у земљи у којој је фудбал попут религије, у којој је изузетно мало потребно да "ложење" постане толико да се идоли вину на ниво божанстава, а вероватно још мање да се закопају у најцрњу рупу када нешто не крене како треба.

Селекција Србије учествоваће на Мундијалу у Катару и, можемо са добрим разлогом и сигурношћу да кажемо да неће бити само учесник – тамо ће отићи да уради нешто велико!

"Орлови" су под диригентском палицом селектора Драгана Стојковића полетели и јасно је да немају намеру да се зауставе. У том лету рушили су препреке веће и снажније од себе, постављали рекорде и све то радили са уживањем и великим осмехом на лицу.

Светско првенство у Катару биће прилика да се стави круна на изузетно плодоносан циклус који је за нама.

Историја

Србија од свог осамостаљења 2006. године два пута наступила на светским првенствима и у оба наврата такмичење завршила у групној фази. Претходно је играла и као Србија и Црна Гора, док је највеће успехе бележила још као Југославија.

Сви памте "пут за Монтевидео" и четврто место на првом Светском првенству у Уругвају. Тирке и Моша срушили су тада велики и разиграни Бразил, а исти успех поновљен је 1962. године у Пољској.

Од тог тренутка почео је велики пост и уписано је само једно четвртфинале – 1990. у Италији.

На претходном такмичењу у Русији, Крстајићеви "орлови" заустављени су у групи, оставши иза Швајцарске и Бразила са којима ће играти и у Катару.

Што се европских првенстава тиче, ситуација је још проблематичнија, пошто Србија у 21. веку нема наступ на континенталном шампионату. Последњи пут наши асови играли су 2000. године у Белгији и Холандији, када су изабраници Вујадина Бошкова догурали до четвртфинала.

И даље нам два вицешампионска места (1960. и 1968. године) остају највећи успех на Европском првенству.

Пут до Катара

Актуелна генерација има веома добру прилику да подигне летвицу доста високо јер је склопљен тим са којим, како је истакао и Александар Митровић, нико не жели да се састане.

Пикси је преузео репрезентацију после катастрофалног периода са Младеном Крстајићем и Љубишом Тумбаковићем, подигао тим на ноге, вратио "култ", али и веру у национални тим.

Креирао је сјајну атмосферу међу репрезентативцима, харизмом извукао највише из свакога и учинио да имају толику жељу да играју за Србију да пружају боље партије него у клубовима.

Опоравио их је од болног баража за Европско првенство у којем је пропуштена шанса против Шкотске (Митровић промашио пенал) и квалификације за планетарни шампионат почеле су тешком победом над Северном Ирском.

Уследио је драматични реми са Португалијом на стадиону "Рајко Митић", пошто се Србија вратила из минуса од два гола и извукла бод после добро познатог скандала са Кристијаном Роналдом, који је бацио капитенску траку и напустио терен јер судија није признао погодак у завршници када је лопта прешла гол-линију.

То као да је била прекретница за наше момке да приграбе шансу и направљена је серија добрих резултата која је "орловима" омогућила да у директном дуелу са Португалцима одлучују о победнику групе и директном пласману на Мундијал.

А онда се догодила магична ноћ у Лисабону – "европски селесао" повео је већ у другом минуту, Ренато Санчез је искористио грешку наше одбране и чинило се, у том тренутку, трасирао пут Португалији.

Србија није то имала у плану, па је прво капитен Душан Тадић изједначио, а онда у самом финишу центрирао за Митровића, који је на другој стативи урадио оно што ради најбоље – главом погодио ближи угао за историјски успех наше земље.

Највеће звезде

Митровић је тим поготком оверио прво место листе стрелаца европских квалификација са осам голова јер је претходно тресао мреже сваког противника у групи.

Нападач Фулама је фантастично отворио нову сезону и на клупском и на репрезентативном плану, постао апсолутни рекордер српског фудбала са (само тренутно) 50 голова за "орлове" и један је од најбољих нападача Европе у овом тренутку.

Енглески медији негде су најављивали да би могао да буде и легитимни кандидат за Златну лопту, па ако можемо и морамо да изаберемо једно име за највећу звезду Србије у Катару, онда је то Александар Митровић.

Међутим, Пиксијев тим је препун момака који већ дуго блистају на елитном нивоу, први до Митра је свакако споменути Тадић.

Капитен диригује нашим оркестром у маниру највећег уметника, својим идејама и потезима одушевљава на свакој утакмици, а у Ајаксу се годинама лидер и прва звезда.

До "Митрогола" је и "Душан силни" – Влаховић је сјајну каријеру крунисао преласком у Јувентус, изборио се за место стартера у репрезентацији и сва је прилика да ћемо у Катару играти са два класична шпица.

Дуел са Норвежанима у Ослу, у одлучујућем сусрету Лиге нација, потврда је да је селектор пронашао добитну комбинацију када је у питању офанзивна линија.

Иза споменуте тројке је "командант" Сергеј Милинковић-Савић. Србија са њим изгледа као комплетан тим и, када је на терену, треба само гледати и уживати са којом лакоћом диктира ритам утакмице.

Ту су још Филип Костић, Саша Лукић, Иван Илић, Андрија Живковић, Дарко Лазовић, Стефан Митровић, Лука Јовић, Немања Гудељ, Никола Миленковић, Страхиња Павловић...

Не би било праведно некога заборавити, исто тако и некога издвајати, јер је наша највећа звезда ТИМ Србије. Докле год је тако и догле год они буду "гинули" за грб на грудима, какви год резултати били, навијачи ће бити велика подршка „орловима“.

За тај тим заслужан је највише селектор Стојковић са својим стручним штабом, али и он је велика, ако не и највећа звезда у историји српског фудбала.

Све оно што је представљао као фудбалер, виртуозност којом је пленио на терену, преточио је у "учитељски посао" тренера и сада од тога сви заједно убиремо плодове.

Катаре, спреми се, мајка је позвала – "орлови" су раширили крила.