Спорт
Љубоморни Енглези: Јесте, Ђоковић има 23 гренд слема, али то не значи да је најбољи на свету
Некадашњи члан јуниорске тениске репрезентације и предавач филозофије на Аустралијском универзитету (АНУ) Бен Бармбл покушао је у тексту за "Гардијан" да "филозофски" објасни зашто Новак Ђоковић није најбољи на свету
Сада када је Новак Ђоковић освојио свој 23. гренд слем многи говоре да је највећи тенисер свих времена али, пише професор Бен Бармбл који је као тинејџер играо тенис, бројке могу да лажу.
У завидљивом, навијачком и ситничавом тексту за "Гардијан", овај филозоф, који је некада играо тенис, објашњава да је заправо сваки други тенисер највећи, само то није онај који је освојио највише гренд слемова на свету јер, јелте, гренд слемови нису мерило?!
"Претпоставимо да наиђе тенисер који је висок три метра. Сваки сервис му је ас. Никада не губи свој сервис. Осваја 30 грен слемова. Да ли је он ГОАТ (највећи свих времена)? Не. Идеја је смешна", "објашњава" Бармбл.
"Или претпоставимо да је у наредних неколико година избије још један светски рат и да је већина младића регрутована. Али гренд слемови се и даље играју, а извесни Дејв их осваја 30. Да ли је Дејв највећи? Сигурно не."
Одговор на то ко је највећи свих времена, објашњава јуниор-тенисер, не може се једноставно дати грубим сабирањем удараца. Морате узети у обзир друге ствари, на пример, ко је још играо у то време, као и физичке предности.
Од 2019. Ђоковић је освојио осам слем турнира. Али за то време, Роџер Федерер је био превише стар и повређен да би одиграо најбоље што може, а конкуренција је генерално била прилично слаба. Није да се ових осам сламова не рачуна. Али вреде мање, објашњава аутор текста у "Гардијану".
Када је реч о физичким предностима. Ђоковић није висок три метра, али је изузетно брз и флексибилан. Он је, како кажу, "човек од гуме". Ово је огромна физичка предност. Омогућава му да продужи поене и уништи своје противнике. Његове способности у одбрани и нападу, као и то да је стратег који води своје противнике, део су његове величине. Али његове физичке предности, у исто време, смањују величину његових достигнућа, појашњава филозоф.
Могло би се рећи да Ђоковић има победнички резултат у међусобним дуелима против Федерера. Али ово је небитно, јер су достигли врхунац у различито време. Федерер је био у најбољим годинама од 2004. до 2009. године. Ђоковић је врхунац имао од 2011. до 2016. године.
Могли бисте рећи да се највећи свих времена одређује хипотетички, односно ко би кога победио на врхунцу. Али тениски мечеви се играју другачије. Може бити да би Федерер на свом врхунцу победио Ђоковића на свом врхунцу, који би заузврат победио Надала на свом врхунцу, а ипак је истина да би Надал победио Федерера! У ствари, могло би бити да би Кирјос на свом врхунцу победио било ког од ове тројице играча на врхунцу, али то не би учинило Кирјоса најбољим свих времена.
Мислим да је највећи тенисер свих времена, ако можемо да схватимо овај појам, нека функција ко би, на свом врхунцу, доследно побеђивао друге великане на њиховим врхунцима, на разним подлогама. Огроман фактор овде ће бити менталитет. Заједничка карактеристика "велике тројке" (Федерер, Ђоковић и Надал) је њихова способност да добро одиграју важне поене и да остану психички чврсти. На крају, највећи би се могао свести само на овај фактор: менталну чврстину. Нејасно је ко је у том погледу најбољи, пише аутор текста и закључује да то сигурно није Ђоковић.
