Јермен у средишту МОК-а дигао глас за Русију, а онда и навео Србију као добар пример

Арсен Јулфалакјан, олимпијски вицешампион и првак света и Европе у рвању грчко-римским стилом, био је један од говорника на Међународном форуму МОК-а који је организован како би се расправљало о повратку руских и белоруских спортиста у олимпијску породицу.

Руси се враћају на Параолимпијске игре 2024. - МОК одредио под којим условима

Иако је Извршни комитет још у марту дао препоруке да би руски и белоруски спортисти требало да се такмиче као неутрални спортисти, још није донета дефинитивна одлука о њиховом наступу на Олимпијским играма 2024. године, које су на програму за мање од 12 месеци.

Јулфалакјан је критиковао западни свет због односа према Русији током специјалне војне операције у Украјини, супротставио се ставовима говорника који су инсистирали на наставку забране описавши то као дискриминацију.

Он је споменуо и ситуацију у Нагорно-Карабаху и упитао челнике МОК-а зашто онда нису забрањени спортисти из Јерменије и Азербејџана.

"Из Јерменије сам, а у мојој земљи букти рат. Преко 120 хиљада Јермена је напустило своје домове, историјску земљу. Убили смо велики број људи, званично и не знамо колико", почео је 36-годишњи рвач.

"Али не желим много да говорим о томе и узнемиравам вас. Желим само да ту информацију поделим са колегама из Украјине и других земаља како би јасно схватили ситуацију. Мрзим рат, мени се догодио, знам шта је. Осетио сам га на својој кожи, па ми је тешко да се контролишем."

Додао је да му је жао што не може да заустави рат, што познате личности у Јерменији немају ту моћ, али је апеловао на МОК да не прави грешку и кажњава спорт и спортисте.

"Не забрањујте спорт. Ставите притисак на владе ваших држава, на политичаре који желе ратове. Али немојте кажњавати спортисте који немају чиме друго да се баве."

"Питали су ме да ли сам контактирао украјинске спортисте. Јесам, разговарао сам са многим спортистима из Украјине јер имам пријатеље тамо. Провео сам много година у Украјини и та земља ми је веома блиска. Исто важи и за Русију, чуо сам се са Русима и Белорусима. Знам како спортисти из свих земаља пате. Од моје земље, преко афричких, па надаље..."

Потом је навео да притисци са запада утичу на слику о Русима и Белорусима као непријатељима и да оданде потиче жеља да се њихово присуство у међународном спорту потпуно угуши.

"Моје друго питање гласи: Можете ли да замислите шта ће се десити ако забраните све младе спортисте?", упитао је Јулфалакјан и наставио:

"Шта ће им остати – само криминал? Шта ће друго радити? Западне земље су забраниле школовање, културу... Сада ће и спорт бити забрањен. Шта ће се догодити са будућим генерацијама? Како да их погледамо у очи после овога? Како да својим колегама објасним због чега им није допуштено да се такмиче?"

Као добар пример како се треба односити према спорту, дао је турнир који је недавно одржан у Београду.

"Пре недељу дана, Светско првенство у рвању одржано је у Србији. Много Руса и Белоруса се такмичило тамо – под заставама неких других земаља: Албаније, Северне Македоније, Словеније... Надметали су се са Украјинцима и нисмо имали ниједан конфликт. Имали смо и спортисте у неутралном статусу. Јермени и Азербејџанци су се борили на истој струњачи. У том тренутку је рат трајао. Како да објаснимо зашто Јермени и Азербејџанци могу да се такмиче међусобно, али Руси не могу са Украјинцима?", закључио је Јулфалакјан.