Новак открио зашто се осећа као мачка и како Иванишевић покушава да га мотивише

Новак Ђоковић је пред мастерс у Паризу говорио за "Јуроспорт" о досадашњим успесима, али и начину на који успева да остане мотивисан после свега што је постигао у каријери.

Новак започео 397. недељу на челу АТП листе, још мало до нестварне бројке и рекорда

Ђоковић има 36 година, први је на свету и ове сезоне је потврдио звање највећег играча у историји "белог спорта" – ГОАТ.

"Људско сам биће које има мане као и свако друго", почео је Ђоковић.

Истакао је да је благословен дугом и успешном каријером, али да је његов тренер Горан Иванишевић у праву када каже да му је некад неопходна додатна доза мотивације.

"Мислим да ми је сада, у каснијој фази каријере, потребно можда и више мотивације него што је то био случај пре пет или десет година. Ствари су другачије, мој живот еволуира..."

Рекордер по броју гренд слем трофеја има двоје деце – деветогодишњег Стефана и шестогодишњу Тару.

"То су нека осећања са којима се носим и које морам да 'прогутам' када путујем. Слама ми срце сваки пут када морам да их напустим. Тако да, када путујем и идем негде, стварно желим да победим. Желим да ми се то путовање исплати."

Због тога је важна улога тима на чијем челу је легендарни "Зец".

"Горан и остатак тиме покушавају да пронађу нове начине да ме мотивишу. Нису били баш успешни до сада, али се труде", рекао је светски "број 1" у шали, а онда се уозбиљио:

"Добро се забављамо, одлични смо пријатељи. Имамо професионалну сарадњу, али га волим као особу и он је један од играча на које сам се угледао док сам одрастао. Долази из комшијске земље, причамо истим језиком, што ствари додатно чини лакшим."

И у тој ситуацији постоје потешкоће...

"Проблем који имамо, због успеха српских и хрватских играча у последњих 30 година и више, јесте да смо се, нажалост, нашли у ситуацији да већина судија разуме наше псовке. Морамо да мало импровизујемо, користимо сленг, креирамо нове речи, али кад сте изнервирани, не размишљате много о креативности."

Интервју је давао у јакни на којој је, поред знака "Лакост", био и број 24, који представља број пехара на највећим турнирима. Да ли можда размишља о новој, са бројем 25?

"Добио сам инструкције да ништа не говорим", поново се насмејао.

"То је диван проблем који човек може да има. Ако број 25 дође сада у јануару, било би фантастично."
Срећан сам са 24 трофеја, али људи у мојој земљи сада говоре: 'Зашто не идеш до 25 или 30?' Одговарам им да би било сјајно када би то било тако лако."

За крај, прокоментарисао је и опсервацију новинарке да, када он игра, освајање гренд слемова стварно изгледа веома лако.

"Не знам како изгледа, али знам какав је осећај. Стварно морате све да зарадите. Некада се осетим као мачка са девет живота. Када год играм на гренд слему, изгубим један живот", закључио је Ђоковић.