Катар је мала земља. Њен главни град Доха скоро да је читава држава. Уистину, Катар је толико мали да би могао да стане у Срем и Банат и да остане "луфта".
Али како је ћошак Арапског полуострва, то парче блискоисточне државице од 2.000.000 становника успело да постане домаћин Светског првенства? Како је планетарни фудбал постао роб једног наизглед ирационалног пројекта који већ 12 година делује као "немогућа реалност"?
Катар можда јесте мала држава, али је богата. Захваљујући једној од највећих резерви природног гаса на свету, може се рећи "прљаво" богата. А видите, то је најважније. У сваком делу сторије о највећем скандалу у историји фудбала, најмањи заједнички садржалац неизбежно је новац. Ово је прича како је Катар постао домаћин Светског првенства, највећег спортског догађаја на свету, до чијег почетка су остала четири дана.
Ово је прича о агресивно амбициозној петродоларској држави, о кровној фудбалској организацији огрезлој у корупцији, лобирању сведеном на најпростије мито и корупцију, злоупотреби моћи, непознатим и сумњивим типовима који одлучују о будућности фудбала и дубини својих џепова. Попут холивудског филма, у њој су преплићу мутне радње највиших државних званичника, шпијунирања, ФБИ-јеви "људи у црном" и милијарде долара којима нико не зна крајњу дестинацију.
Ништа у овој причи нема смисла док се не умеша новац. Нема логике да домаћинство за највеће спортско такмичење ФИФА додели тако малој, неспремној држави. Ни то што у Катару летње температуре комотно премашују 40 степени. Ни то што ова земља нема никакву фудбалску историју, ни инфраструктурне капацитете за долазак милионског броја туриста. Да не причамо о силним недостацима слобода које "красе" ову ауторитарну монархију.
Али када се новац дода у једначину, све постаје могуће. Њега је у овој причи било толико да би просечан човек тешко могао да појми. Од вишемилионских подмићивања чланова Извршног одбора ФИФА, преко плаћања близу 900.000.000 долара за ТВ права и "остале бонусе", до око 350.000.000 долара потрошених само на шпијунажу главних критичара Катарове победе и добијања организације турнира. Када помислите да је крај, у овој причи се увек појаве неки нови ликови и нове контроверзе. И сигурно ће их бити још у годинама које следе.
ФИФА је у смирај 2010. требало да донесе одлуку о домаћинима Светског првенства 2018. и 2022. године. У марту 2009, Катар први пут постаје део ове приче, када шаљу своју кандидатуру за добијање другог од два турнира. Када је постало јасно да су се европске земље кандидовале искључиво за турнир из 2018, неевропске кандидатуре схватиле су да ће једино четири године касније моћи да буду домаћини.
Међу њима су били Јапан, Аустралија, Јужна Кореја, Сједињене Државе и Катар. Јапан и Јужна Кореја су против себе имали чињеницу да су 2002. заједно били домаћини турнира, док Аустралија није деловала као популаран избор међу онима који су доносили одлуку. У круговима "иза кулиса", све се сводило на САД и Катар.
Кандидатура Катара упорно је понављала да ће се "Мундијал сигурно играти у летњим месецима". Многи су указивали на абнормално високе температуре током лета у тој земљи, али лидери њихове кандидатуре су грандиозно обећавали да ће на стадионима бити развијена технологија хлађења која ће спуштати температуру ваздуха за до 20 степени. Испоставиће се да су то била празна обећања.
Но, имена оних који су доносили одлуку о домаћину турнира већ 2. децембра 2010. доспела су у жижу јавности. Та 22 члана Извршног одбора ФИФА, задуженог за додељивање организације Мундијала, наишла су на огромне критике када су донели шокантну одлуку да Катар буде домаћин 2022. године. Њихова моћ у одлучивању била је превелика, а свуда где појединци имају вишак моћи – вреба и значајна злоупотреба тог положаја.
И док је свет у шоку гледао на одлуку ИО ФИФА да гласа 14:8 у корист Катара, науштрб САД, није се дуго чекало на прве оптужбе о корупцији. Већ у мају 2011. године, до тада широј јавности не претерано познати Џек Ворнер, председник КОНКАКАФ-а (конфедерације за Северну и Средњу Америку и Карипска острва), био је оптужен да је примао мито не би ли гласао за Катар. Британски "Сандеј Тајмс" је тврдио и да су поред Ворнера из Тринидада и Тобага, мито од катарских власти добили и Иса Хајату (Камерун) и Жак Анума (Обала Слоноваче), такође чланови ИО ФИФА.
У насталој гунгули, ФИФА се углавном правила немушта и невина, а полако је све више гласова указивало на нелегалне потезе. Сам Ворнер се једном приликом огласио и оптужио генералног секретара ФИФА Жерома Валкеа да је "Катар купио домаћинство" Светског првенства. Ворнер је у причу умешао и тадашњег председника АФЦ (Азијске фудбалске конфедерације) Мохамеда бин Хамама, тврдећи да је овај блиски сарадник председника ФИФА Сепа Блатера имао свог удела у подмићивању гласача.
Исте године, појавила се и Федра ел Мајид. Она је била члан кандидатуре Катара, радећи на међународним односима, али је убрзо постала позната када је решила да као узбуњивач открије прљаве радње које су се намножиле попут мрава око мрвица. Ел Мајид је открила да је Катар платио по 1.500.000 америчких долара Хајатуу и Ануми, као и Амосу Адаму, нигеријском члану ИО ФИФА који је био суспендован и пре гласања тог 2. децембра 2010. у Цириху.
Убрзо је Федра морала да повуче оптужбу и јавно каже да је направила грешку, али је 2014. поново изашла у јавност и рекла да је оптужбу повукла само због претњих катарских власти и безбедносних разлога. Ел Мајид данас живи у САД и још увек се плаши за своју безбедност, након што је норвешки "ТВ2" доказао да је изасланици катарске владајуће породице прате чак и у тој земљи. Али њене оптужбе само су наговестиле све оно што се касније детаљније сазнало – случај корупције неслућених размера у додели домаћинства Катару.
"Главни ликови" у првооткривеним случајевима корупције били су Џек Ворнер и његов близак сарадник, Американац Чак Блејзер, такође један од "главешина" КОНКАКАФ-а. Када је клупко почело да се одмотава, откривено је да су Ворнер и Блејзер од 1998. обављали кључне функције у КОНКАКАФ-у без писаног уговора, и да је Блејзер током тог периода инкасирао 15.000.000 долара.
Како је Блејзер током 2013. и 2014. постао сумњив америчким властима – не само због великог броја случајева корупције унутар ФИФА, већ и због његових огромних дуговања на име пореза – Американац је како би се бар донекле заштитио, постао доушник тамошњег Федералног истраживачког бироа. Током 2013. године, Блејзер је признао да је био део завере са другим члановима Извршног одбора ФИФА којом су прихватали подмићивања током неуспешне кампање Марока да добију домаћинство Мундијала 1998, као и током успешне кампање Јужне Африке 2010. године.
Већ 2014, ФБИ почиње да прати Ворнера. У марту те године, британски "Телеграф" објављује велико истраживање у ком се наводи да су Ворнер и његова породица добили скоро 2.000.000 долара од фирме која је блиско повезана са кандидатуром Катара. Исте године, у јуну, појављују се и нове информације о Катаранину и председнику АФЦ, Мохамеду бин Хамаму.
Овај амбициозни фудбалски администратор је био близак сарадник Блатера, играо је велику улогу у Катаровој мисији добијања Мундијала, а услед откривених корупционашких радњи 2011. године је доживотно избачен из фудбала. Током 2014, појављују се информације да је Бин Хамам четири године раније платио 5.000.000 долара другим члановима ИО ФИФА да подрже кандидатуру Катара.
Сва тројица – Ворнер, Блејзер и Бин Хамам – били су чланови комитета ФИФА који је донео одлуку да Мундијал 2022. буде одржан у Катару. Испоставиће се да нису били једини. Међутим, пре него што је 2015. дошло до великих хапшења унутар ФИФА, у читавој причи појављује се и чувени "Гарсијин извештај".
Још током 2012. године, амерички адвокат Мајкл Гарсија био је доведен од стране ФИФА да независно истражи етичке пропусте унутар организације. После двогодишњег истраживања, Гарсија је у септембру 2014. послао сада чувени "Гарсијин извештај" од 430 страна. Тај документ добио је Ханс Јоаким Екерт, шеф ФИФА за суђење у интерним етичким питањима.
Проблем је настао када је Екерт одбио да објави извештај. Тек после неколико месеци и на инсистирање Гарсије да објави читав извештај, Екерт је јавности на увид дао сажетак на 42 стране у ком је тврдио да Катар није урадио ништа погрешно. ФИФА се убрзо оглашава и саопштава да ће простудирати читав извештај, али свој потпуни извештај објављују тек у јуну 2017.
У њему ФИФА пружа слику беспрекорног процеса гласања и непостојања чврстих доказа да су чланови Извршног одбора добили мито да би обезбедили домаћинство Катару. Дакле, ФИФА је била и кадија и оптужени, па нико није био изненађен да су сами себе ослободили кривице. Но, до те 2017. су се одиграле велике промене унутар ФИФА – не системске, већ као реакција на скандал хапшења званичника из 2015.
Могући случајеви корупције унутар ФИФА по губитку борбе за домаћинство 2022. године, довели су до бурне реакције у САД. Тако се неколико година након фамозног гласања у Цириху у читаву причу умешао и ФБИ. Амерички "федералци" су марљиво прикупљали податке, а све је кулминирало у мају 2015. године. Било је то само три месеца након што је ФИФА потврдила да ће Мундијал у Катару ипак морати да се игра током зимских месеци.
Када су америчке власти подигле оптужницу против седморице чланова ИО ФИФА, швајцарске власти су ухапсиле водеће званичнике те организације због оптужби за рекетирање и подмићивање. Радило се о сумњама на кривична дела лошег управљања и прања новца у вези са доделом домаћинства Светског првенства. Међу 41 ухапшеном особом је био и потпредседник ФИФА Џефри Веб.
Два дана након хапшења, Сеп Блатер је рутински победио принца Али бин Хусеина, добивши нови мандат на челу ФИФА, али тај мандат није потрајао. Након што су 2. јуна 2015. објављене тврдње да је Жером Валке учествовао у подмићивању Џека Ворнера у процесу доделе домаћинства за Мундијал 2010. Јужној Африци, Блатер је само четири дана по добијању новог мандата одлучио да се повуче са места председника ФИФА.
У исто време, појавила су се признања Чака Блејзера по питању прихватања мита и њега и његових сарадника, док је у септембру 2015. Валке био смењен са места генералног секретара, због тврдњи да је продавао улазнице за Светско првенство за већу цену него што је била њихова реална вредност.
Како се 2015. година ближила крају, тако су и остале "домине" почеле да падају. Потпредседници ФИФА Алфредо Хауит и Хуан Анхел Напоут су били ухапшени због сумњи на подмићивање. Етички комитет ФИФА је у децембру исте године суспендовао Сепа Блатера и Мишела Платинија забраном бављења фудбалским пословима на осам година. Тај комитет је утврдио да је Блатер илегално платио 2.000.000 долара некадашњем легендарном француском фудбалеру, а у том тренутку председнику УЕФА.
ФИФА је била на својој најнижој тачки.
Али колико год да су питања о гурању катарског новца у џепове званичника ФИФА заокупљали пажњу светске јавности, питање права радника у овој блискоисточној земљи била су далеко шокантнија од тога да су "фудбалски политичари" примали мито.
Недостаци права и правне заштићености радника миграната који су из разних крајева Азије долазили "трбухом за крухом" постајали су највећа мрља на рукама катарских власти. Радници су долазили да раде за мизерне плате на пројектима вредним стотинама милиона долара.
Али ниске плате нису нелегалне саме по себи. Главни проблеми били су катарски закони и озлоглашени "кафала" систем. Он је подразумевао да радници нису били слободни да мењају посао или чак да напусте земљу без дозволе својих спонзора. "Амнести интернешнел" је 2013. говорио о "озбиљној експлоатацији радника", наводећи да су многи од њих морали да потпишу лажне изјаве да су примили плату не би ли повратили своје пасоше.
Због тога, али и нехуманих услова за рад и живот, нимало хигијенских радничких кампова у којима су радници из Непала, Пакистана, Бангладеша и других азијских земаља били приморани да живе без достојанства, западни медији су све више пажње посвећивали овој теми.
На хиљаде радника није добијало сав новац који им је обећан, а многи западњачки медији још увек нагађају који је тачан број људи преминулих током изградњи инфраструктурних пројеката у Катару поводом Мундијала. Медији попут "РолингСтоуна" описали су да је ово Светско првенство "изграђено на модерном ропству".
"Гардијан" је у фебруару 2021. објавио да је више од 6.500 радника миграната преминуло у Катару од тренутка када је та земља добила домаћинство за Мундијал. Радило се о радницима из Индије, Пакистана, Непала, Бангладеша и Шри Ланке, а исти лист наводи да би то значило да је у просеку умирало 12 људи сваке недеље.
Не треба заборавити ни бројне друге оштре катарске законе. Припадници ЛГБТ популације већ годинама указују на штетне законе у Катару, попут тога да хомосексуалци могу да заврше у затвору на чак три године. И док су из Катара тврдили да су отворени за све госте током Мундијала, то је увек долазило са астериском "да се навијачи суздржавају од јавног исказивања наклоности". Тако је у овој земљи кажњиво уколико се особе које нису венчане љубе на јавном месту, док су бројни медији указивали и на забрану конзумирања алкохола ван посебно означених зона око стадиона домаћина турнира.
"Кафала" систем је у августу 2020. био укинут, дозвољавајући радницима мигрантима да слободно мењају послодавце. Било је најављено да ће Катар увести и минималну месечну плату за све раднике од 1.000 ријала, што је око 275 америчких долара. Ипак, и након свега овога, "Амнести интернешнал" је указивао наставак бројних пропуста у односу са радницима и њиховом обесправљивању...
И док се Катар корацима гусенице померао унапред и неприметно "побољшавао" скандалозно лоше услове за рад страним радницима, промене у ФИФА су такође биле козметичке природе. Током 2016. године, Ђани Инфантино постаје нови председник који типично испразним речима обећава "нову и чисту ФИФА". Једна од првих идеја Инфантина била је о проширивању Мундијала на 48 тимова.
Током пар месеци током 2019. године, Инфантино је чак покушавао да прогура своју идеју да се већ од турнира у Катару повећа број учесника за 50%, чиме би добио на популарности међу неевропским чланицама ФИФА – управо те конфедерације добиле би највише нових места на Светском првенству и више прилика за пласман на завршни турнир.
Инфантино је предлагао и да се још једна земља одреди као домаћин, уз Катар, не би ли се поднели терети већег турнира. Ипак, први човек ФИФА је убрзо схватио да је то тек сулуда идеја за коју нема ни простора ни времена, па је проширивање Мундијала било заказано за наредни турнир, 2026. године. Он је био касније додељен САД, Мексику и Канади.
Већ у јуну 2019. долази до нових дешавања у случају "Катар 2022", пошто је Мишел Платини био ухапшен због сумњи у нелегалне радње. Заправо, Платини је био доведен на разговор у полицију, како би се расветлили детаљи претходно објављени у француским медијима. Платини је присуствовао ручку са тадашњим председником Француске Николом Саркозијем и катарским емиром Тамимом ел Танијем. Тај састанак је био одржан 23. новембра 2010. године, девет дана пре него што је ФИФА доделила домаћинство Катару.
Платини је изјавио да је схватио да Саркози жели да он искористи свој глас као председник УЕФА у корист кандидатуре Катара, али је негирао да је на њега био извршен утицај.
"Знао сам да је Саркози желео да људи из Катара купе Пари Сен Жермен. Схватио сам да је Саркози био за кандидатуру Катара. Али никад није тражио од мене да гласам. Он зна моју личност. Увек сам гласао за добробит фудбала. Не за мене нити за Француску", рекао је Платини 2013. године у интервјуу за "Гардијан".
Али недавне речи Сепа Блатера о читавом случају говоре сасвим другачије. Некадашњи челник ФИФА је почетком новембра изјавио да га је Платини назвао и рекао да ће морати да гласа за Катар. Блатер је у изјави за "Тагесанцајгер" открио да је првобитно требало да домаћини два узастопна Мундијала буду Русија и САД, као фудбалска порука мира.
Он је указао на то да је шест месеци након гласања Катар купио борбене авионе за Француску у вредности од 14,6 милијарди долара. Убрзо су катарске власти ефективно постале власници ПСЖ-а, француског клуба чији је Никола Саркози велики навијач, катапултиравши га међу један од најбогатијих фудбалских клубова света.
Када је Катар решио да доведе Мундијал у своју земљу и тако се позиционира на мапи важних светских играча, новац је летео у свим правцима. Од тога је користи имао ПСЖ, али толики новац није могао да заобиђе ФИФА.
Тако је "Сандеј Тајмс" још 2019. године открио да је Катар понудио ФИФА чак 880.000.000 долара не би ли дошли до организације турнира. Овај лист је открио да је катарска телевизија "Ал Џазира" тајно платила 400.000.000 долара не би ли добила ТВ права за Мундијал, од чега је 100.000.000 долара заправо бонус за добијање организације.
Тиме је "Сандеј Тајмс" практично тврдио да је катарска државна телевизија потплатила ФИФА, док су катарске власти наводно понудиле Светској кући фудбала још 480.000.000 долара, три године након првобитне понуде.
"У случају да турнир 2022. године буде додељен држави Катар, 'Ал Џазира' ће, осим своте за ТВ права, платити ФИФА на посебно одређени рачун своту од 100.000.000 долара", откривају документа британског листа. Али ако је Катар био спреман толико да плати да би био сигуран у добијање организације, многи засигурно нису ни слутили колико је новца ова држава потрошила након њеног добијања.
Управо је то било недавно откриће швајцарске националне телевизије "СРФ". Они су открили незапамћен случај шпијунаже катарских власти против свих оних који су у последњих десетак година оштро и јавно критиковали ту земљу и њихову победу на ФИФА избору 2010. године.
"Размере шпијунских активности биле су огромне. Само једна подоперација укључивала је планирано распоређивање најмање 66 оперативаца током девет година. Буџет је износио 387.000.000 долара, а активности су се простирале на пет континената. У шпијунске активности били су укључени највиши ешалони катарске владе, укључујући актуелног шефа државе, катарског емира", наводе сазнања швајцарског "СРФ" о такозваном Пројекту Немилосрдни.
"Документи показују да је пустињска земља желела да се увери да никаква промена позиције у ФИФА, никакво ново пријатељство, ниједан потенцијално опасан савез, ништа што би могло да угрози одржавање Светског првенства у Катару 2022. године не би могло да им измакне пажњи. Циљ је био да се стекне апсолутна контрола. Или 'продор широм света', како се то помиње у документу шпијунске операције."
Колико је извештај "СРФ" подсећао на холивудске филмове, говори и то што је Катар унајмио приватну америчку фирму "Глобал Риск Адвајзорс", коју су чинили некадашњи оперативци америчких агенција, попут ЦИА.
Највећи део њихових операција одвијао се у Швајцарској, бројне особе су биле шпијуниране, укључујући и Теа Званцигера, тадашњег председника Фудбалског савеза Немачке (ДФБ). Он је био један од гласноговорника против Катара, а "СРФ" тврди да је Катар само на "неутрализовање Званцигера" уложио 10.000.000 долара. Према документима, око Званцигера је изграђена мрежа коју су чинили људи који су били плаћени да утичу на њега у корист Катара.
Али када се подвуку рачуни, на четири дана до почетка Мундијала, ништа неће уздрмати Катар. Ни случајеви корупције, хапшења, бројних погинулих радника, нити милијарде долара "улупане" у сијасет пројеката. Сви ти пројекти сводили су се само на једно – да се 20. новембра 2022. у Катару закотрља лопта којом ће отпочети 22. Светско првенство у фудбалу.
Председник ФИФА Ђани Инфантино од октобра 2021. живи у Катару и за то вероватно добија леп бонус. Сеп Блатер и Мишел Платини су од летос ослобођени оптужби о корупцији. Мундијал се игра у новембру и децембру, упркос противљењу читавог фудбалског света. Листа проблематичних порука и поука које овај турнир шаље је истински предугачка, али то не мења ништа.
Зато је Катар успео у својим намерама. Открића о мутним радњама су током 12 година већ одавно постала излизана и мало шта су променила. Обичан човек би да коначно прича о фудбалу.
То би требало да буде поента Мундијала.
