Спорт
Златни шахиста Предке за РТ Балкан: Медаља са посебним значајем, шах у Србији се сјајно развија
Александар Александрович Предке, шахиста који је са репрезентацијом Србије освојио златну медаљу на Европском првенству, говорио је за РТ Балкан о великом успеху, као и о јакој вези која влада између Србије и Русије
Историјски успех остварила је Србија на шампионату Европе у шаху.
Било је то прво тимско одличје за Србију од њене самосталности.
Поред сјајних Александра Инђића, Роберта Маркуша и Велимира Ивића, под вођством селектора Миодрага Перуновића, истакли су се и двојица "бисера" овог спорта.
У питању су Александар Предке и Алексеј Сарана.
Ради се о руским шахистима који су недавно добили српско држављанство и определили се да наступају за нашу селекцију.
У интервјуу за РТ Балкан, Предке је открио колико је значајан недавни успех, као и колика је повезаност између српског и руског народа.
"Победе у било каквим такмичењима, нарочито у најозбиљнијим, обично долазе заједно са јаким умором након тешког турнира и доносе задовољство због добро одрађеног посла", започео је Предке.
"Нарочито је пријатно уколико коначан резултат буде одличан, али укључује и нека уметничка достигнућа за шаховском таблом. Односно уколико сам одиграо неколико лепих партија, како за око, тако и технички."
Говорио је момак из Димитровграда колико му је значила титула освојена са репрезентацијом Србије.
"Ова победа за репрезентацију Србије на шампионату Европе за мене има посебан значај. Када смо сазнали да смо победили на турниру, свеопшта радост око мене, допринела је томе да ово не буде само још једна у низу победа, већ сан многих људи који се на крају остварио."
Упитан да упореди српски и руски шах, њихову велику и успешну историју, Александар је имао занимљив одговор.
"Данас је Русију и Србију веома тешко упоређивати у шаховском смислу. То је зато што је, по мом мишљењу, усмерење развоја потпуно супротно. Ипак, у временима СССР-а и Југославије, мислим да су то биле најтрофејније земље у овом спорту."
"Данашња ситуација са шахом у Србији ми се допада, видим много људи који су заинтересовани за развој шаха у земљи и то охрабрује. Зато им желим сву срећу у пројектима."
Предке је држављанин Србије од марта, а за кратко време је заволео свој нови начин живота и осетио гостопримство нашег народа.
"Изузетно ми се допала Србија као земља за живот, а нарочито Београд. То је био један од кључних фактора због којих сам одабрао управо српску шаховску федерацију. Где год да сам се појављивао, људи су били веома пријатељски настројени, а српско гостопримство сам свуда и увек осећао."
Брзо се Александар спријатељио и са својим новим саиграчима у репрезентацији.
"Са колегама у тиму такође сам брзо пронашао заједнички језик. Мислим да је ствар у томе да сви волимо шах и да нас обједињује заједнички циљ – играти што је боље могуће. Вероватно сам имао много среће да су моје колеге и сви у репрезентацији, ван шаховске табле, јако пријатни у комуникацији."
Предке и момци из репрезентације сада су привукли пажњу на себе. У будућности ће имати можда и тежи задатак, а то је да наставе са успесима.
"Без обзира на то што је победа на Европском првенству била попут великог празника за нас, за мене као спортисту је то резултат логичног следа догађаја – напоран рад до тог турнира, труд да покажем своју најбољу игру и да све то доведе до победе", изјавио је.
"Притисак сигурно нећу осећати и наравно да спорт даје простора за сопствени развој. Уколико нешто достигнеш, штиклираш то себи у глави и трудиш се да достигнеш још више."
Предке има 29 година и већ дуго је велемајстор. Готово да не постоји особа која се разуме у шах и да о њему не мисли као о светском играчу и светској класи.
Признаје да је му то прија, али и да настави да доприноси како на личном плану, тако и на репрезентативном.
"Осећам велику захвалност према свима који тако мисле и говоре. Признање за спортисту је увек пријатно и добродошло. Уколико се некоме допада како ја играм, мене то додатно радује."
"У овој етапи живота, сигурно је да хоћу да се концентришем на шах и да са своје стране покушавам да што више допринесем својим и наредним победама српске репрезентације. Чему ће то водити и допринети српском шаху, мислим да ће боље одговорити они који се тиме интензивније баве."
За крај, Предке је признао да још не зна најбоље српски, али да препознаје доста сличности са руским језиком.
"Као човек који представља репрезентацију Србије, срамота ме је да признам да практично нисам учио српски језик. Слободног времена немам толико, а за свакодневни живот и комуникацију у Београду ми је практично увек довољно познавање енглеског језика. Руски и српски имају доста заједничког, много сличних речи по звуку и самом значењу. Верујем да кад почнем да учим језик, да ће моје знање руског бити од велике помоћи", закључио је Александар Предке за РТ Балкан.
Интервју приредила Александра Иванковић.
