Вертхајм је испричао како је било радити интервју са најбољим тенисером свих времена, а сада је објављен и разговор са Новаком Ђоковићем.
Ђоковић је у 2023. години напунио 36. У истој тој години је завршио дебату око тога ко је највећи тенисер свих времена. Ђоковић има 24 гренд слем титуле, две више од Рафаела Надала, а четири више од Федерера.
Наредног месеца Ђоковић иде на Аустралијан опен, турнир који је освојио десет пута.
На касном јутарњем тренингу у Београду, Ђоковић нам је открио кључ његовог невероватног успеха - заборавите снагу и брзину, флексибилност му омогућава да игра на овом нивоу, али и да пркоси и изврће закон времена.
Побеђујете добре играче који су, по годинама, ближи вашој деци него вама. Колико сте задовољни због тога?
Ха-ха, не знам да ли то звучи добро, да будем искрен. Али, наравно. Млади момци који су гладни успеха и желе да пруже свој најбољи тенис баш против мене, су ми додатна мотивација. Мислим да су, на неки начин, пробудили звер у мени.
Колике мете гађате на тренингу.
Оволике, као новчић. Понекад.
Озбиљни сте?
Јесам. Понекад гађам толике, понекад веће. Зависи од момента меча, противника и тактике.
Други део тактике - тражење слабости код противника са друге стране мреже.
Иако нема физичког контакта, али има много контакта очима. Када мењамо стране, када седимо на клупи, видим на великом екрану како пије воду. И тада га посматрам. Како пије воду? Да ли се зноји више него иначе? Како дише...
Вау, све то приметите током меча?
Наравно. Да ли дише дубоко или плитко? Како комуницира са својим тимом... Има много различитих елемената које утичу на ниво игре и на саму игру.
Могу ли вам рећи шта је најтеже код покривања вас као новинар - људи разумеју велике мишиће и брзину. Менталну снагу, за коју мислим да је ваш дар, много је теже артикулисати. Можете ли ми помоћи да објасним...
Морам да вас исправим, морам да вас исправим... То није дар, до тога долазите радом.
Тренирате ментално као што тренирате сервис?
Апсолутно
Како?
Постоје различите технике. Свесно дисање је велики део, поготово у моментима када сте под притиском
Верујем да много људи помисли: "Новак је тако усредсређен". Кажете да је све то део процеса?
Можда тако делује, али верујте ми - у мени је олуја. И, знате, највеће битке су увек унутра, зар не?
Одведите нас тамо...
Увек имате сумње и страхове. Осећам то на сваком мечу. Не волимтај ментални склоп који видим у многим спортовима - "Само мисли позитивно, буди оптимистичан, нема места за сумњу и страх"... То је немогуће.
Нисте сагласни са тим?
Ми смо људска бића. Разлика између великих шампиона и оних који се муче да дођу до највишег нивоа јесте та способност да не остану предуго у таквим емоцијама. За мене то траје релативно кратко. Када се деси, прихватим. Можда експлодирам, можда вичем, шта год да се догоди - у стању сам да се вратим и ресетујем.
Неким данима побеђујете тако што сте једноставно бољи играч, прецизнији и јачи. Других дана сте бољи ментално.
То се десило у финалу Вимблдона 2019. године, тај маратонски, епски меч са Роџером.
Имао је две меч лопте на свој сервис…
Сећам се тога веома добро. Победио сам са 13:12 у петом сету. Све своје сетове добио сам у тај брејковима. Ако се погледа целокупна статистика, био је знатно бољи играч у сваком аспекту, али ја сам победио. То заправо показује да се меч и даље може добити ако успеш да одиграш најбоље што умеш у оним најважнијим моментима.
Ђоковић у почетку није могао да пробије баријеру Федерера и Надала, а сада признаје да је био застрашен њима пред велике мечеве…
Играм са Надалом на Ролан Гаросу, ормарићи су нам један до другог, толико смо близу. Покушавамо један другом да дамо простора, али свлачионица није тако велика. Знате како Надал изводи скокове пре изласка на терен – у свлачионици ради спринтове поред ривала. Чак могу да чујем и коју музику слуша у слушаицама. Све то ме нервира.
Дакле, меч је почео још пре него што сте ударили прву лопту?
Апсолутно. У раној фази каријере, нисам схватао колико је то заправо део сценарија. Био бих застрашен, али то ме је мотивисало да и ја покажем да сам спреман за битку.
Ђоковић је причао и о томе како је имати публику против себе у великим мечевима…
Притисак и стрес су много већи када публика навија против вас. У већем делу моје каријере је било тако, али научио сам да будем најбољи у непријатељској атмосфери. Људи мисле да је за мене заправо боље ако публика не навија за мене, јер то тениски извлачи најбоље из мене. И то се дешавало, али с друге стране, више уживам када имам подршку публике.
Ваш тенис је толико прецизан, како се борите са грешкама и са моментима када вас емоције савладају?
Поломио сам доста рекета током каријере и нисам поносан због тога. Стидим се себе када то радим, али истовремено прихватам себе као људско биће са манама.
У јануару 2022. године, Новак је био депортован из Аустралије.
Колико последица је оставила на вас та епизода?
Јесте свакако. Прогласили су ме за светског зликовца.
Осетили сте то?
Наравно. Осетио сам да је цео свет против мене. Знам како је на терену, када је публика против тебе... Али нисам имао овакво искуство у животу.
Да ли сте погрешно проценили аустралијску јавност и њихову реакцију?
Како мислите?
Не воле изузетке, а њихово друштво је било снажно за вакцинацију.
Али, поента је у томе да није на мени да процењујем било кога. Добио сам дозволу да уђем у земљу, а онда је све ескалирало на највећи ниво.
Исправите ме ако грешим - ви нисте против вакцинације. Само је ви нисте желели?
Тако је. Људи су покушали да ме представе као антиваксера. Ја то нисам. Нити сам за вакцину... Ја сам за слободу избора.
У тенису, где важи правило - једеш оно што убијеш - ви помажете онима који желе да узму храну са вашег стола.
Па ја имам много, много више него што ми је потребно. Али, момци и девојке који су око 200. места и ниже, они се муче. Не могу да плате тренера, путавања, прескачу турнире... Многи таленти су напустили тенис, јер не могу да постигну све.
Очигледно је да ћете у неком тренутку бити лидер Србије. Какав лидер ћете бити?
Ха-ха... Како то знате? Сада тврдите неке ствари којих чак ја нисам свестан.
Видим колико сте популарни. Лакше бисте добили изборе него Аустралијан опен, који сте освојили десет пута.
Ха-ха... Свиђа ми се како сте формулисали. Али, немам никакве политичке амбиције, мислим да то није свет у којем бих се ја снашао и био онај прави. Али, верујем да моја популарност у земљи и региону може да се искористи на друге начине, и да тако допринесем друштву.
Да ли је то што су ваша деца Стефан и Тара довољно одрасли, не само да вас гледају, већ и да разумеју шта то тата ради на терену - разлог да наставите да играте?
Наравно. Пре неколико година сам сањао да ме ћерка и син гледају како освајам Вимблдон. Имао сам среће да се десило неколико пута.
Нови ривал, Карлос Алкараз, један је од разлога за продужавање каријере.
Он је најкомплетнији играч којег сам видео у претходним годинама. Вимблдонски пораз ме је толико разбеснео, да сам морао да освојим све у Америци, ха-ха. Ово ривалство је прилика да гурам јаче него икад.