100 година Прве лиге Југославије: Серијал РТ Балкан о фудбалским јунацима Краљевине

Кроз ово историјско првенство, испричане су приче о развоју младе Краљевине, љубави према лоптању, о људским животима и њиховим различитим судбинама у турбулентним временима. Фудбалери тог доба носили су дубље и теже животне приче.

Неки су са српским јунацима пролазили кроз албанску голготу као средњошколци. Други су били ратни заробљеници и симболи антифашистичког отпора. Било је и оних који су главу губили као чланови усташког поретка. Неки државни репрезентативци су умирали млади, од тешких болести и у беди, други су гинули у трагичним несрећама.

Наш избор

100 година Прве лиге Југославије: Чех учи Београђане фудбалу, а трагични голгетер иде у легенду (1)

Али највише је било фудбалских мајстора који су утабали пут развитку југословенског фудбала. Оних о чијим подвизима и потезима су новине најлепше и најискреније попуњавале ступце својих страница.

Овај серијал текстова који ћете имати прилике да читате у наредних пет дана, прича је о њима - мало познатим јунацима који су век пре нас волели фудбал на неки свој, неокаљан начин.

Опоравак фудбала после Великог рата

Повратак у 1923. годину је повратак у неки другачији свет.

Први светски рат тек што је завршен, а у новом поретку Европе настала је нова млада, али велика држава - Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Уједињење јужнословенских народа више није било само идеја. Постало је стварност, остварено на милионским жртвама дотадашње Краљевине Србије и ослобођеним територијама сада пропале аустроугарске монархије.

Краљевство Александра Карађорђевића сусреће се са бројним проблемима: политичким устројством, интеграцијом најразличитијег становништва које никада није живело у заједничкој држави, опоравком ратом разорених подручја.

Али спортски ентузијасти имају своје приоритете - обнову фудбалских клубова.

Они предратни клубови се обнављају, а нови оснивају. Већ почетком 1919. у Загребу настаје Југославенски ногометни савез (Ј.Н.С.), чиме термин "Југославија" у фудбалском окружењу започиње живот пуну деценију пре него што ће га краљ Александар ставити у назив државе.

Ј.Н.С. ће у наредних 20 и кусур година често бити поприште афера и криза, неретко условљених националним поделама.

Ова организација била је подељена на шест регионалних подсавеза, унутар којих су се клубови такмичили. Тако су клубови већ од 1920. почели да освајају наслове првака тадашњих шест подсавеза - Београда, Загреба, Суботице, Сплита, Сарајева и Љубљане.

Ипак, недовољна развијеност саобраћаја у земљи и недостатак новца у клубовима били су главни разлози зашто се на прво државно првенство чекало до јесени 1923. године.

Да се првенство Загребачког подсавеза за 1922. није одужило због времена и лоших стања терена, те окончало у јануару наредне године, Прва лига Југославије почела би и раније.

Мада још крхка и недовољно развијена у политичком и културном смислу, Краљевина С.Х.С. добила је своју прву националну лигу отприлике када и Италија своју Серију А, а шест година пре него што ће у Шпанији бити одиграна прва сезоне Примере.

Али до завршног турнира са шест победника подсавезних лига долазило се такмичењима унутар сваког од региона.

Зато је за већину учесника Прве лиге пут ка борби за трофеј почињао још 1922. године.

Читајте први део, "С.К. Југославија - шампион Београда".