Свако десето дете у Србији гојазно: Лоша исхрана и недовољно кретање пуне здравствени картон

Лекари Института "Др Милан Јовановић Батут" упозоравају да проблеми са повишеном телесном тежином или гојазност све више хватају маха међу децом у Србији и да се из године у годину повећава број деце која имају овај проблем, док се бележи пад броја деце која су физички активна.

Специјалиста хигијене и субспецијалиста дијетотерапије др Снежана Дејановић је рекла за Танјуг да резултати последњег истраживања испитивања здравља становништва у Србији показују да постоји тренд пораста броја деце са гојазноћу и прекомерном телесном масом.

"Резултати најновијег истраживања, које је рађено 2019. године, показују да је проценат деце са гојазноћу у узрасту од седам до 14 година 10,5 одсто, док је исти проценат 2013. и 2006. године био 4,9 одсто, односно 2,6 одсто", рекла је др Снежана Дејановић.

Докторка објашњава да на гојазност утичу како генетски тако и епигенетски, односно спољни поремећаји.

"Гојазност код деце може да се јави и у склопу ендокриних метаболичких болести, болести централног нервног система, као последица употребе неких лекова за лечење основне болести. Међутим, генетски поремећаји одговорни су за тек неких пет посто од укупне гојазности код деце и то тешких облика гојазности у раном детињству, док секундарна гојазност изазвана овим болестима или атрогена гојазност чини неких три до пет посто свих случајева гојазности", објашњава Дејановић.

Како је истакла, доминатни фактори који утичу на појаву гојазности су неправилан начин исхране и недовољно кретање.

Присиљавање деце да једу оно што не воле није здраво, тврде експерти

"Прекомеран унос хране богате мастима, од раног детињства, намирница са високим садржајем шећера, са једне стране, а са друге стране, недовољна физичка активност, доводе до тог енергетског дисбаланса у смислу енергетског суфицита. Тај енергетски суфицит се депонује у виду масног ткива. Увећано, прекомерно и дисфункционално масно ткиво је одговорно за све компликације гојазности у дечјем узрасту", рекла је др Дејановић.

Она додаје да са превентивом треба почети што раније и да је породично окружење база здравог живота једног детета.

"Сматра се да је вероватноћа појаве гојазности код деце уколико су оба родитеља гојазна око 80 одсто. Породица је то примарно место где се формирају правилне навике у исхрани. Касније ту улогу преузимају институције", навела је докторка.

Додаје да, уколико се не промене навике у исхрани, постоји могућност да се развије дијабетес типа 2 у ранијем животном периоду.

"Овај вид дијабетеса није био карактеристичан у претходним деценијама за децу, међутим данас представља све већи проблем, јер су компликације које ова болест за собом носи у смислу микро и макроваскуларних компликација све чешће у ранијој животној доби", нагласила је она.

Које су последице?

Такође, гојазност поред дијабетес типа 2, како је истакла докторка, повећава вероватноћу настанка и повишеног крвног притиска у детињству, настанак хипертензије је три пута већи код деце са гојазношћу него код нормално ухрањене деце.

"Велики је број компликација, оне су везане и за коштано зглобни систем и за менталне поремећаје. Зато ми стално инсистирамо и кажемо да је веома важно у најранијој фази открити све поремећаје стања ухрањености код деце, где, рецимо, и систематски прегледи могу да играју веома важну улогу", објашњава докторка.

Дејановић додаје да је увођење здравих оброка у школама веома важно за правилан развој и раст деце.

Ако желите да ваша деца имају здрав однос са храном, не говорите им ове ствари

"Здрави оброци или тзв. енергетско- нутритивно избалансирани оброци представљају један важан механизам за модификацију нутритивних фактора ризика који доводе до гојазности. Енергетско-нутритивни оброци подразумевају да је њихова енергетска вредност у потпуности усклађена са већ дефинисаним нормативима за одговарајући оброк, било да је у питању доручак, преподневна ужина, ручак или послеподневна ужина, као и да су усклађени са нормативима везаним за пол и узраст детета", рекла је она.

Дејановић објашњава да нутритивна избалансираност оброка подразумева да су у енергетској структури у одговарајућем односу заступљени сви макронутријенти- 50 до 60 одсто сложених угљени хидрати, мање од 30 или до 35 одсто у неком већем узрасту масти, док је остатак енергије потребно обезбедити из високо квалитетних протеина.

"У нормативима за исхрану ученика у основним школама постоји списак намирница које се препоручује, које се не препоручују у исхрани деце. Нагласила бих да је једна препорука да се у исхрани деце не препоручују због високог садржаја трансмасних киселина сва лисната теста, жу- жу пецива, паштете, погачице, рол виршле, а због високог садржаја засићених масти, месне прерађевине и намази", рекла је она.

Специјалиста социјалне медицине докторка Мирјана Тошић рекла је за Танјуг да би, према препорукама Светске здравствене организације (СЗО), млади узраста од пет до 17 година требало да упражњавају свакодневно 60 минута умерену физичку активност.

"Моје дете не једе слаткише" - стручњаци имају другачије мишљење, наглашавају да је овај став опасан

"Истраживање здравља становништва Републике Србије из 2019. је показало велики пад учешћа физичке активности међу популацијом деце од 7 до 14 година, ако упоређујемо са тзв. националним репрезентативним узорком из 2013. имамо пад у физичкој активности са 80 одсто на 68 одсто у 2019. Најновији подаци истраживања здравственог понашања школске деце из 2022. чак нам говоре да је само трећина деце школског узраста физички активна, и то деце 11, 13, 15 година. Чешће су дечаци активнији, него девојчице. И показала се тенденција да девојчице са порастом и узрастом имају мање физичке активности, поготово у првом разреду средње школе", рекла је она.

Тошић је навела да физичка активност утиче на развој костију, мишића повећава се концентрација и пажња, позитиван је утицај и на кардиоваскуларни систем. Уколико се на време не крене са физичком активношћу, Тошић објашњава да може доћи и до одређених поремећаја, као што су равна стопала и крива кичма.

Додала је да је потребно да се повећа и број часова физичке културе у школама са четири на пет пута недељно, али је важни да и слободно време деца користе за одређене физичке активности, а не да време проводе седећи.