Магазин
Деца гојазних родитеља имају шест пута веће шансе да буду гојазна у средњим годинама, каже студија
Шест пута већу шансу да буду гојазни у средњим годинама имају они људи којима су оба родитеља била гојазна у истом узрасту. С друге стране, ако је само један родитељ био гојазан, шансе да ће дете имати повишену телесну масу су "само" три пута веће, показало је ново истраживање. Научници су закључили да постоје два потенцијална објашњења за "наследну гојазност".
Анализа података о висини и тежини показала је снажну везу између индекса телесне масе родитеља (БМИ) у средњим годинама (40-59 година) и њихове деце у истом узрасту.
"Из претходних студија знамо да неколико фактора доприноси заједничком статусу гојазности између родитеља и њихове деце" рекла је водећи истраживач Мари Микелсен, преноси "Индепендент".
"Гени играју важну улогу, тако што утичу на нашу подложност дебљању и утичу на то како реагујемо на окружења у којима је лако развити нездрав режим исхране и постати гојазан."
Додала је да неке студије такође спекулишу да деца имају тенденцију да развију сличне навике у исхрани и вежбању као и њихови родитељи када сви живе заједно под истим кровом, што доводи до сличног БМИ статуса.
Према подацима, када су оба родитеља била гојазна у средњим годинама, њихова деца су имала шест пута веће шансе да и сами живе са гојазношћу у средњим годинама, него одрасли са оба родитеља којима је тежина била у оквиру нормалног распона. Поред тога, када је само мајка патила од гојазности, дете је имало 3.44 пута веће шансе да буде гојазно, и 3.74 пута веће шансе ако је само отац био гојазан.
"Гојазност у детињству, а посебно у адолесценцији, често се код појединца појави у раном одраслом добу, па смо претпоставили да ће га пратити и у средњим годинама. Открили смо да је то заиста случај - већа је вероватноћа да ће деца чији су родитељи живели са гојазношћу и сама живети са гојазношћу када буду имали између 40 и 50 година."
Истраживачи су користили податке из студије Тромсо, здравствене студије која је у току у Норвешкој. Било је укључено око 2.000 људи, а сви су имали од 40 до 59 година када су учествовали у седмом таласу истраживања (спроведеном 2015. и 2016. године), док су њихови родитељи у истом узрасту учествовали у четвртом таласу годинама раније (између 1994. и 1995.).
"Из наших анализа се не може прецизно утврдити да ли је то због гена или окружења, али највероватније гледамо на комбинацију ова два фактора. Без обзира на објашњење, наш налаз да гојазност која се преноси између генерација може опстати и у одраслом добу наглашава важност лечења и превенције гојазности, стања које значајно доприноси лошем здрављу и превременој смрти.
