Пуна нормализација односа или пуно признање? Нови предлог само блажа формулација независности КиМ

Француско-немачки предлог решења косовског питања доживео је већ три верзије у јавности, а да Београд и Приштина нису ни започели преговоре на основу тог документа.

Нова верзија европског, односно немачко-француског предлога, која је прослеђена Београду и Приштини, само је семантички одрађена, док је суштина остала иста.

Србија не треба формално да призна независност своје јужне покрајине, али треба да зажмури на чланство тзв. Косова у Уједињеним нацијама, пишу "Вечерње Новости".

То је, према незваничним информацијама из дипломатских извора резултат интервенција Брисела, након примедби које су албанска и српска страна послале на иницијални предлог француског председника Емануела Макрона и немачког канцелара Олафа Шолца.

Дорада текста и изнетих идеја, практично је сведена на редиговање, односно употребу блажих формулација о заокруживању независности Косова и Метохије, како би их Београд лакше "прогутао".

Тако се, наводно, у тексту нигде не помиње пуно признавање, већ је коришћена формулација "пуна нормализација односа". Такође, првобитни рок који је био постављен за постизање споразума, фебруар следеће године, према неким тврдњама, сада је донекле пролонгиран. Према овим наводима, Београд и Приштина би требало да реше своје неспоразуме најкасније до краја 2023. године.

Запад чека да се Србија умори од 'косовског' питања

О "козметичким" изменама текста, који високи представник Европске уније Жозеп Борељи представља као знатно унапређен, бивши шеф дипломатије Владислав Јовановић за "Новости", рекао је да је то још један доказ да Запад само симулира преговоре.

"Решење је унапред дато и то на један искључив начин. Нема могућности да српска страна било шта измени, само треба да се повинује тој одлуци западних сила да је насилно и бесправно одвајање КиМ од Србије, завршена ствар. Од Србије се очекује да у деловима  или одједном "прогута ту жабу", сматра Јовановић.

Јовановић је истакао да су све варијације на тему признавања 'Косова' само скретање пажње и замајавање како би се Србија уморила и привукла песмом морске сирене о бољој будућност.

"То би била суштина западне политике према Србији, чекају да нас време умори или ослаби како би се уз неки лилихип утешили".

Јовановић је указао да таква политика нема перспективу, имајући у виду црвене линије Србије, Устав и неопходност да свака евентуална промена у вези са односом према Косову и Метохији, подразумева референдум грађана.

Он тврди да се Западу не исплати да се у Србији створи нова кризна тачка и да је задржавање Србије у својој орбити након сукоба у Украјини, важније од циља да 'Косово' буде чланица НАТО-а.

Европска бирократија немоћна

Председник Форума за етничке односе Душан Јањић рекао је за "Блиц" да европски званичници најпре морају да се договоре сами са собом у вези са предлогом решења.

"Борељ мора да каже која је то врста документа. Колико видим, сада је то предлог Европске уније који су подржале Немачка и Француска", рекао је Јањић.

Он је истакао да тај предлог не сме да буде платформа како би се манипулисало са јавношћу.

"Треба раскрстити да ли је то платформа за коначно решење, или само платформа за привлачење преговарача за сто, како би дошли до компромиса, или је то допуна поглавља 35?", нагласио је Јањић.

Он је навео да је европска бирократија, нажалост, показала да је немоћна у ситуацији са таблицама и пререгитрацијом, јер, према његовом мишљењу, тај проблем није решен, већ само одложен.

Америку не дотиче идеја о разграничавању

Директор центра за регионализам Александар Попов сматра да је Европска унија далеко експлицитније против идеје о разграничавању Косова и Метохија него Сједињене Америчке Државе.

"Америка је удаљенија од Западног Балкана, па је КиМ толико и не тангира, док је Европа та која страхује од домино ефекта. Још увек постоје средња и креативна решења, па би, на пример, тако северни део Косова и Метохије могао да добије статус јужног Тирола. Дипломатија и политика могу свашта да ураде. Све ће се видети", закључио је Попов.