Србија и Балкан
Литијум и гаранције о заштити животне средине: Зашто се (не) може веровати Европској унији?
Резолуција 1244, Дејтонски споразум, ЗСО - само су неке од ситуација када је ЕУ Србима нешто гарантовала али није испунила. Да ли ће у случају рудника литијума бити другачије?
Огромна економска шанса за Србију или еколошко убиство Србије - ломе се копља око тога шта би за ову земљу могла да значи могућност да компанија "Рио Тинто" у неком тренутку почне ископавања литијума у Јадру.
Председник Србије Александар Вучић недавно је, у разговору са новинарима, поручио да он верује да рудник никог не би угрозио, али да ће тај пројекат бити прихваћен само уз гаранције Европске уније да ће "животна средина и живот обичних грађана бити сачувани".
И председница Скупштине Србије Ана Брнабић прoшлог месеца помињала је исте гаранције, истичући да сви који сумњају у последице пројекта који у долини Јадра планира "Рио Тинто" треба да знају да Европска унија (ЕУ) има најбоље стандарде очувања животне средине и да би водили рачуна да се пројекат, који је, како наводи, огромна прилика за Србију, спроведе у складу са најбољим европским и светским стандардима.
Европска унија и у прошлости је много пута Србији много тога гарантовала, али и у протеклих неколико дана уверили смо се још једном да те гаранције и уверавања нису нарочито поуздани.
Иако нам ЕУ потписом своје тадашње шефице дипломатије Кетрин Ештон још 2013. гарантовала да ће права Срба бити заштићена оснивањем Заједнице српских општина на Космету, не само да ЗСО још није основана него, штавише, председница тзв. Косова Вјоса Османи сад тврди, а ЕУ то не оспорава, како је услов за формирање ЗСО - фактичко признање Космета.
Да не причамо о Дејтону, изненадном мењању преговарачког оквира којим се као услов за евроинтеграције поставља одрицање од територијалног интегритета… али и о многим другим ситуацијама када смо држали Европу за реч, па се жестоко покајали.
Има ли, дакле, Србија икаквог разлога да верује да ће Европа овог пута заиста заштитити нашу земљу и животну средину?
Гаранције - да они не буду затровани
Упитан може ли се веровати гаранцијама ЕУ с обзиром на претходно искуство Србије са тим блоком, народни посланик владајуће Српске напредне странке Владимир Ђукановић каже да поредимо неупоредиво.
"Што се њих тиче ЗСО може и не мора да се формира јер то њих не угрожава, али ако ми овде угрозимо животну средину, схватите да ће и цела Европа да буде загађена. Не ради се ту о њиховим гаранцијама за Србију, него гаранцијама читаве Европе да они не буду затровани", каже Владимир Ђукановић и поставља, како каже, "контрапитање"- "Да ли Руска Федерација трује своје грађане тако што ескплоатише уранијум"?
На питање да ли би Србија, уместо да се ослања на ЕУ, тај пројекат требало да сама спроводи, попут рецимо Боливије и Чилеа, Ђукановић наводи да ће то Србија свакако сама радити и да се сировина неће извозити јер се електричне батерије могу производити и на њеној територији.
"Свакако ми сами себи можемо да обезбедимо те гаранције о заштити животне средине, али нећете моћи да копате нити да рударите док сама Европа не да гаранције. Јер онда дође неко из ЕУ и каже: 'Не можете то да радите јер можете да нас отрујете'. Која будала би допустила да се у сред среде Европе трује становништво - то је потпуно ненормално", уверен је Ђукановић.
Други саговорници РТ Балкан, међутим, исказују много више опреза.
ЕУ поштује само своје интересе
"Мени је протеклих 30 година односа ЕУ према Србији и Србима више него довољно да им ништа не верујем. Само један пример је то што десет година неће да испуне обећање о формирању Заједнице српских општина, на Косову и Метохији, а гарантовали су. Ништа им не верујем," истиче новинар и бивши министар за бригу о породици и демографију Ратко Дмитровић
И дипломата Живадин Јовановић уверен је да се на питање о поверењу у гаранције ЕУ не може одговорити ако се не погледа предисторија наших односа и (не)испуњених обаћања. А она је таква да наш саговорник каже да "Запад није заслужио да му верујемо" и да се о свему мора размишљати "дубље и обазривије".
"Западни лидери, попут Макрона, Шолца, Столтенберга… немају историјат коректног односа према Србији нити разумевања виталних интереса Србије. Да ли би они сада могли имати неки другачији однос према оваквом питању од кога зависи судбина земље? Чиме су нас они у то уверили? Да ли је изасланик Немачке у БиХ заслужио да му верујемо? Да ли је Немачка после иницијативе о Сребреници, којом се српски народ обележава као геноцидни, али и након тога што је одело скројено после Другог светског рата збацила учествујући у агресији на СР Југославију, заслужила да јој верујемо", пита Јовановић.
"ЕУ нема историју поштовања било чијих интереса сем својих. Ни они ни НАТО немају кредит који може грађанина Србије да увери у солидност њихових гаранција. На крају, зашто они не кажу где су технологије које би они да примене у Србији, примењене у пракси, и Србија ће послати своју делегацију да се увери како то функционише. Све остало је баратање хипотезама - да ли ће бити безбедно или не. Треба да видимо да ли се ту користи сумпорна киселина, које количине и каква је крајња дестинација те киселине. Исто важи и за јаловину", наглашава Јовановић.
Много су гарантовали, а ништа испунили
ЕУ је, како он подсећа, систем који није никада био великодушан према Србији и нема историју добронамерног односа према најважнијим српским националним интересима.
"Европска унија је готово у потпуности у НАТО-у и када је реч о политици њихових влада не постоје одвојене политике чланица ЕУ и НАТО – то је једна те иста стратегија која има два алата: једно су економско-политички и финансијски, а друго војни алати", поручује Јовановић.
Наш саговорник подсећа како су 1999. године водеће земље овог блока напале Југославију, а исте те године усвојена је Резолуција 1244, у којој је ЕУ учествовала преко Мартија Ахтисарија, а коју у наредним годинама никако није поштовала.
"За Србију је то егзистенцијално питање односа према суверенитету и територијалном интегритету, према коме ЕУ има негативну политику и они ни у једном документу који су сами саставили, као на пример у Охридском и Бриселском споразуму, нема позивања на Резолуцију 1244, што значи да они не поштују ни документ који су сами стварали", истиче Јовановић.
Он је упитао и какав је однос ЕУ према праву на слободан и безбедан повратак 250.000 Срба протераних са Косова и Метохије и раде ли нешто по том питању.
"Јер то није њихов однос према издвојеном питању, на томе се заправо огледа њихов однос према целој српској нацији, према српском народу. Имамо на КиМ Еулекс који је продужена рука ЕУ, и не чини ништа да заустави процес етничког чишћења. Даље, какав је однос ЕУ према обавези из Првог бриселског споразума о ЗСО? Шта су урадили да се то спроведе? Заједницу српских општина су продавали неколико пута за увек нове, и увек опасније концесије Србије", подвукао је саговорник РТ Балкан.
Србија, према његовим речима, треба да размотри како би могла да заради на храни, јер је богата и водом и земљиштем да управо то понуди свету у тренутку док се планета суочава са кризом хране.
"Читав тај систем из кога је створен 'Рио Тинто" је систем пљачке и систем отимања, на тим особинама је израсло то богатство. Не смемо се понашати скоројевићки и мерити све цифрама - милионима и милијардама. Ни милиони ни милијарде не могу бити испред интереса становништва. Пуно је разлога да се буде разуман и трезвен и да се хладне главе доносе одлуке које ће се тицати положаја Србије у 21. веку - да ли ће Србија имати здраву природу, храну и воду или их неће имати", закључује Јовановић.
