Обрад Кесић у "Релативизацији": Фотографија крвавог Трампа вреди више од политичког маркетинга

У новој епизоди "Релативизације" Љиљана Смајловић разговарала је с некадашњим заступником Републике Српске у Вашингтону, сада шефом Мисије БиХ у Европској унији, америчким Србином Обрадом Кесићем. С првим гостом ове емисије која је почела с емитовањем у новембру 2023. претресане су бројне теме – од атентата на Доналда Трампа, односа САД и ЕУ према Западном Балкану, резолуцији о Сребреници у УН до понашања америчке амбасаде у Сарајеву и судског процеса који се води против председника РС Милорада Додика.

"То што је Трамп преживео атентат за вернике и припаднике његовог покрета МАГА јесте доказ да га штити Бог и да је предодређен да спаси Америку. Фотографија крвавог Трампа са уздигнутом песницом загарантовала му је победу на изборима. Она ће ући у историју шта год да се деси с њим, и вреди више од било ког политичког маркетинга", истиче Кесић на почетку разговора.

Поред тога, како каже, показује јасну разлику између председничких кандидата – једног са сумњивим менталним здрављем и другог који рањен устаје пошто су пуцали на њега. Та фотографија представља човека каквог би већина Американаца пожелела да види за председника.

Трамп као Хитлер, шпијун, криминалац...

Према његовим речима, медијска демонизација бившег шефа Беле куће свакако је један од кључних фактора који су довели до атентата, и она траје годинама, од када се појавио као кандидат за председника 2016. године.

"Од тада траје жестока кампања да га претворе не само у Хитлера него и у човека који представља све најгоре што постоји у америчком друштву – у криминалца и издајника. Не заборавимо да су кампању о умешаности Русије у изборе, без трунке доказа, покренули Хилари Клинтон и главни медији. Па се прешло на грађанске парнице до кривичног гоњења", појашњава гост Љиљане Смајловић.

Такође, помиње и кандидатуру за потпредседника САД Џеј Ди Венса, младог политичара који дели Трампов поглед у вези с дубоком државом и променама у Републиканској партији, посебно што се Венс од великог критичара бившег председника претворио у његовог најважнијег савезника у Сенату.

"Иако је атентат ставио тачку на причу о проблему старости, ово је позитиван сигнал да постоји млад човек који може да преузме власт уколико буде било потребно. Уз то Венс је гаранција да се МАГА неће зауставити после Трампа", додаје Кесић.

Брисел се никад неће успротивити Вашингтону

Што се тиче његовог новог запослења у Бриселу, каже да га је изненадило то што нема блиске сарадње између САД и ЕУ на тему Западног Балкана већ је Брисел све с тим у вези препустио Вашингтону.

"Америка одлучује, и премда се неретко не слажу с њеним потезима на Западном Балкану, никада је неће јавно критиковати, нити ће се супротставити. Иако су свесни да су те одлуке често против основних вредности Уније, нпр. све што ради Кристијан Шмит у БиХ, важнији им је однос са САД него шта се дешава у региону", прецизира Кесић.

О уласку региона у ЕУ каже да би бриселска бирократија волела да се Унија прошири, али да је то врло тежак задатак. Подршку пружа Мађарска, из групације држава које су саме себе назвале пријатељима Западног Балкана.

"Мађари су гласни, кажу шта ће урадити, имају став и увек га се држе. Видимо колика је нелагодност у вези с нарушавањем јединства ЕУ на примеру премијера Мађарске Виктора Орбана", каже Кесић, констатујући да колико год би ЕУ желела да се реши Мађарске, она зависи од ње и у том смислу је значајно што Будимпешта пружа пуну подршку Републици Српској.

Без Дејтона нема БиХ

Коментаришући тајне путеве предлога резолуције о Сребреници ка УН, то јест заобилажење за тако нешто одговорних институција у БиХ, истиче да бошњачка политичка елита не жели да пронађе консензус с представницима српског и хрватског народа, да је приватизовала спољну политику и да ради шта год жели не обазирући се на закон и на Дејтонски споразум.

"Основа Дејтона је равноправност сва три народа и доношење одлука кроз консензус, дакле овом резолуцијом су најочигледније нарушена оба принципа који су темељ Босне и Херцеговине, дакле без којих она не постоји", појашњава шеф Мисије БиХ у ЕУ.

На констатацију да је за српску страну у БиХ врло обеспокојавајуће понашање амбасаде САД у Сарајеву посебно ако се узме у обзир да се ЕУ потчињава вољи Сједињених Држава, одговара да су се у БиХ решавала питања значајна за мир и стабилност земље све док неко није интервенисао, прво уз помоћ Кристијана Шмита а потом амбасадора и амбасаде САД.

Американци говоре једно, а раде друго

"Они мисле да могу преко претњи и казнених мера да изграде поштовање према њиховим захтевима, дакле да будемо послушни. Проблем је што српски народ никада није показивао послушност до те мере да је спреман да прегази све сопствене интересе и своју слободу. Они сада траже од Срба у БиХ да сами себе окупирају. А то не само да је грешка него је и штетно јер затвара сваку могућност за договор", упозорава гост "Релативизације".

Како каже, Шмит и амбасада се до те мере баве свакодневним животом обичног човека у Републици Српској да више нико нема нимало стрпљења да саслуша шта Американци хоће. А нико и не зна шта хоће јер говоре једно, а раде друго.

"Они говоре да желе да се поштује Дејтонски споразум, а свака њихова изјава га нарушава. Фантастичан је тренутак када председник (Србије Александар) Вучић пита амбасаду САД у Сарајеву где пише у Дејтонском споразуму оно што тврди америчка администрација, а они одговарају да не морају то да доказују. Више није битно шта пише, није битно међународно право ни Устав БиХ него оно шта један чиновник из Вашингтона мисли и тврди. САД су довеле себе у ситуацију да им нико више не верује – не поштују се Кумановски споразум, Резолуција СБ УН 1244, Мински споразуми, Дејтонски споразум – какву вредност уопште има реч америчког дипломате ако од почетка намеравају да вас преваре?", пита Кесић.

Поменуо је и судски процес који се води против Милорада Додика за којег је уведено ново кривично дело – непослушност према (лажном) високом представнику, где је казна забрана бављење политиком, те то повезао с процесима против Трампа, где је такође циљ био да се он склони из политике, то јест да одустане од кандидатуре за председника, али и с покушајем забране Алтернативе за Немачку.

"Од закона је направљено оружје да се спречи деловање политичког противника. Велики је ризик уколико осуде Додика. Био бих за то да се не прихвати пресуда и да се постави питање о статусу РС у оквиру БиХ, јер не може неки аутократа да осуђује политичког противника на основу непослушности одлука које нису у складу с међународним правом и Уставом БиХ", закључује Обрад Кесић.