"Релативизација" са Љиљаном Смајловић: Гост Неле Карајлић

У четвртој епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић је са писцем, музичарем, сатиричарем и великим љубитељем фудбала Нелетом Карајлићем разговарала о томе да ли је фудбал више политика него спорт, двоструким стандардима које Запад примењује широм света, од Катара до Украјине и зашто нема народа који је више осетио лицемерје Запада на својој кожи од Срба.

Разговарајући о томе да неке групе у Ирану славе пораз сопствене репрезентације на Светском првенству, Карајлић се присећа да су Аргентинци славили пораз своје репрезентације 1978, јер је на власти била војна хунта, а утакмице су игране на стадионима где су они затварани.

"Али то је само студентска и средњошколска мањина, јер Аргентина више воли фудбал и од људских права. Та љубав према фудбалу је неописива."

Он је истакао да имамо много ближи пример када се слави пораз властите земље, а то је Босна и Херцеговина.

"Имамо три народа, од којих два немају никакву емотивну инвестицију у земљу у којој живе, а то су Хрвати и Срби. Па се деси та фантастична ситуација, јединствена на планети, у којој кад игра Турска против Хрватске, БиХ, онај њен централни дио, то јест бошњачки живаљ, навија за Турску, што је наравно сулудо, јер они немају никакве везе са Турцима."

Прва отворена употреба спорта у политичке сврхе је Олимпијада 1936. године у Берлину, заправо, она се правила само због тога, а Неле подсећа да су прагматичне западне земље прихватиле модификовани нацистички поздрав као олимпијски поздрав.

Карајлић истиче да је после Другог светског рата фудбал постао истурено оружје политике и додаје да је заблуда да је политика нешто рационално, иако може да има тај аспект нпр. у дипломатском решавању конфликата. "Суштински, она је чиста емоција", што можемо најбоље да видимо на примеру рата у Украјини. 

Он додаје да највећи политички обрачун који памти између Истока и Запада, а везан је за спорт, представља шаховски меч Фишер и Спаски.

На питање Љиљане Смајловић о двоструким стандардима западних држава које се видело на најсвежијем примеру у Катару, он креће од лицемерја као генералне људске особине, за коју каже да се користи у све могуће сврхе.

"Ако теби нешто не одговара, као бајаги 'морално', ти ћеш да упреш прстом у то и онда ћеш оптужити владу у Катару да је током изградње седам стадиона погинуло 100 људи, 10 људи, 20 људи, што је...у свакој изградњи таквих објеката на планети мора да има неких жртава, на жалост. А опет, ако вам треба да форсирате ту причу како спорт нема никакве везе са политиком, онда нападнете супротну страну што одбија да игра меч на стадиону на коме се зна да су људи свесно убијани."

Он сматра да је фудбал одавно изашао из друштвеног система какав познајемо и слаже се са ауторком емисије да ту постоји системска корупција. 

"Али, пошто је фудбал огледало живота, то значи да то исто постоји у било којој другој институцији. Са друге стране, тај ексклузивитет ФИФА је толики да они имају више чланица од УН, чак је и 'Косово' члан. Али, имају неки свој механизам којим су издвојени са стране и заштићени су управо због чињенице да милијарде људи на свету фанатично воли тај спорт", каже Карајлић и прави паралелу са фудбалским клубовима Црвена Звезда и Партизан који се у Србији такође, по његовом мишљењу, "бране емоцијом навијача". 

Карајлић истиче да нема народа који је више осетио лицемерство на својој кожи од Срба.

"Ми смо ти који знамо шта значе двоструки стандарди, шта значи кад нас бомбардују, а шта значи кад неко други бомбардује Украјину и знамо шта значи кад се границе не смеју променити осим код нас."

Ако је Запад свестан тог лицемерја, а неће да каже, онда је то у реду, али ако заиста дубоко верују у то, онда је отрежњење много теже. Он подсећа да сваки западњак правда период колонијализма ширењем цивилизације.

"Они још увек говоре о себи као о међународној заједници, што се сада види у Украјини, јер они говоре да је цео свет против Русије, а онда ја узмем папир и оловку па видим шта је цели свет, да то по броју становника није ни 25 посто". 

Проблем Русије није никад био рационалан на Западу, то је нешто "заумно", неки осећај немоћи пред нечим што је непрегледно, сматра Карајлић и оцењује да је све што се догађало од руковања Горбачова са Реганом, па до 24. фебруара 2022, било свесно улажење у конфликт са Русијом. 

Није лепо ругати се губитнику, а то Запад никад није научио, што се видело и после пада Берлинског зида. Што је најгоре, они су Исток победили културом, а не оружјем, захваљујући Битлсима и Боб Дилану, оцењује Карајлић и додаје да Запад не уме да буде достојанствен у победи, они морају да изваде заставе и да терају до задњег момента.

"Као што терају нас, јер питање признања 'Косова' је за неког потпуно бесмислено. Значи, бомбардовао си нас, развалио нас, уш'о трупама, оцијепио комад и сад тражиш од нас да ми кажемо: Yes, OK."

Ипак, има потребу да, како каже, одбрани Енглезе, и каже да је одрастао уз јак утицај англосаксонске културе кроз фудбал и рокенрол и да се ништа боље није десило у његовом животу од те две ствари. Осим тога, истиче да су Енглези симбол лицемерја, а једино место где нису лицемерни је фудбал. За Србе каже да су талентовани за дезорганизацију, док Немци имају проблем са "прејаком организацијом".