Ђурић: Србија има своју позицију, не само кад је реч о КиМ, већ и војној неутралности

Ми у Брисел не идемо са испруженом руком, већ као стари државотворни народ који жели равноправно место за столом европске идеје и истовремено очекујемо пуноправно чланство, рекао је шеф српске дипломатије Марко Ђурић у подкасту "Новости", истичући да Србија не жели да буде земља другог реда унутар ЕУ.

На питање са каквим се све изазовима Србија суочава да би сачувала неутралну позицију и како се позиционира према иницијативама ЕУ у погледу заједничке безбедносне политике, Ђурић каже да Београд има свој стратешки циљ који је усвојен политичком већином, а то је пуноправно чланство у ЕУ.

"Моја процена је да је у нашем интересу да имамо такву позицију, не само из економских разлога. Као што је Његош говорио, 'чаша меда иште чашу жучи', ми у ЕУ имамо земље које имају супротан став када је реч, на пример, о КиМ и нашем националном питању, али ми тражимо начин да унапредимо односе са њима да бисмо остварили неке уступке за свој народ", истакао је министар спољних послова.

"Моја позиција, као министра спољних послова, није да говорим оно што је блиско нашем срцу, већ да радим у интересу Србије, а у интересу Србије је да се граде бољи односи са ЕУ", додаје.

Како каже, када је реч безбедносној политици ЕУ, ми се трудимо да се усагласимо са свим оним са чиме можемо да се усагласимо. Када они буду одлучили да нас приме у пуноправно чланство у ЕУ, додаје, тада ћемо се и усагласити 100 одсто.

Он се осврнуо и на НАТО самит у Вашингтону, рекавши да је важно да учествујемо у тим самитима.

"Имамо НАТО на својој територији, важно је да имамо добре односе. Ми се на КиМ ослањамо на Кфор. То је била добра прилика да се упознам са министрима држава које не мисле исто као ми о кључним темама, али са којима је важно да развијамо ново поверење. Србија има своју позицију, не само кад је реч о КиМ, већ и војној неутралности и то се не доводи у питање. Мислим да је у нашем државном и националном интересу да сарадња са НАТО-ом буде одлична", каже Ђурић.

Говорећи о недавној дводневној посети Италији, истиче да је веома важно што до званичне посете Италији долази на 145 годишњицу српско-италијанских односа и 15 година стратешког партнерства.

"За само 24 сата, председник Вучић је отворио две италијанске фабрике у Србији. Односи са Италијом су за нас важни, јер је то земља са огромним политичким утицајем у ЕУ. Италија је присутна на КиМ, њихови војници чувају манастир Високи Дечане. Нама је потребно разумевање за позицију Србије у дијалогу", рекао је Ђурић.

Како каже, ту није оптимиста, јер мисли да Куртијев режим не жели дијалог, нормализацију односа, већ жели да злоупотреби тешку геополитичку ситуацију у Европи, да покуша да етнички очисти КиМ од Срба и да створи слику у огледалу једног од најтежих периода у историји КиМ.

На питање, како ће се Србија носити са притисцима у контесту Косова и Метохије, министар спољних послова каже да одговор Србије има више нивоа.

"Пре свега материјална брига о нашим људима на КиМ, наш народ мора да има материјалне претпоставке да опстане, чак и сада када Курти антицивилизацијски блокира новац, Србија налази начин да га обезбеди. Најважније је да Србија данас има новца за подршку да материјално могу да опстану. Оно што је све теже јесте безбедносни опстанак. Центар проблема је у једном деструктивном приступу Куритјевог режима који не наилази на довољно чврст одговор међународне заједнице", сматра он.

Говорећи о недавно потписаном меморандуму између Србије и ЕУ о стратешком партнерству у одрживим сировинама, Ђурић каже да је од великог значаја то што, када су у питању ресурси, Србија има храбрости и озбиљности да разматра на који начин то може да допринесе нашем геополитичком позиционирању.

"Ми живимо у свету технолошког развоја, у ком је та борба за оскудне ресурсе, толико велика. Да се не лажемо, са или без без наше сагласности, овако мала земља као што је Србија нашла би се пре или касније на удару огромних притисака да се дође дође тих сировина", истиче он.

Како каже, неупоредиво је одговорније и боље да то буде на наш државни начин регулисано.

"Овај споразум показује да Србија већ на тај начин користи то богом дано богатство као инструмент утицаја, да захваљујући томе можемо да брже остваримо неке од својих стратешких циљева", истиче.

"Видите са коликом нервозом и завишћу су центри региона дочекали то да Србија одједном има дар са неба, златну карту у својим рукама. Разумем да се овде води једна жустра дебата о екплоатацији литијума, која је разумљива и треба да се поствљају питања, али треба да се оштро боримо против камапање лажи", додао је.