Србија и Балкан
Танасковић: Унеско потврдио да и даље нема бољитка за српске манастире на КиМ
Много би морало да буде учињено да би се та добра скинула с листе добара у опасности, а за то не постоје ни минимални услови, каже некадашњи амбасадор Србије при Унеску
То што је Комитет Унеска за заштиту светског културног и природног наслеђа задржао на Листи светске баштине у опасности четири српска средњовековна добра на Косову потврђује да заправо није дошло ни до каквог бољитка и побољшања ситуације, на чему стално инсистирају власти у Приштини и захтевају да се та добра скину с поменуте листе, сматра некадашњи амбасадор Србије при Унеску професор Дарко Танасковић.
"У том смислу, то је за Србију позитивно иако, наравно, није позитивно то што се та веома значајна универзално вредна културна добра налазе на листи добара у опасности. Одлука је била очекивана и није сензационална јер заиста није испуњен ниједан услов који би могао допринети томе да ова добра буду скинута с листе добара у опасности", каже Танасковић.
Према његовим речима, постоји више услова да се српска добра скину с листе у опасности, а један од три главна је пуна и стална заштита добра у сигурном и стабилном политичком окружењу - ту се процењује да политичко окружење и даље није стабилно.
Други услов је, како каже, договорени средњорочни план рестаурације фресака, укључујући превентивни режим конзервације и конзервације и рехабилитације целог добра, о чему се сада уопште не може говорити. А треће је имплементација плана управљања добром, пуно успостављање такозваних бафер зона и граница добра, укључујући њихову правну заштиту.
"С обзиром на све што се догађа, да се путеви граде поред манастира, да се тек на велику интервенцију из политичких разлога формално враћа узурпирана имовина манастиру Дечани, какве бафер зоне, какво поштовање правних норми, то уопште не постоји, укључујући и одговарајући закон. Према томе, много би морало да буде учињено да би се та добра скинула с листе добара у опасности, а за то, као што знамо, не постоје ни минимални услови", истиче Танасковић.
Коментаришући информацију из медија да се ове године први пут помиње политичка нестабилност као разлог због којег су добра на овој листи, наводи да то није тачно.
"Од самог почетка, од кад су уписана та добра, а то је било још 2006. године, политичка нестабилност, која се звала постконфликтна политичка нестабилност, стално је била истицана као један од најзначајнијих фактора и то је непромењено, и то је у крајњој линији, понављам, за нас позитивно, иако иначе није добро само по себи", указао је саговорник "Косово онлајн".
Између два заседања Комитета Унеска за заштиту светског културног и природног наслеђа, како је рекао Танасковић, увек се одвија борба да се нешто са те листе склони или да се нешто на њу уврсти.
"Има држава на чијој територији се налазе добра за која је оцењено да су у опасности, али не због неке политичке нестабилности или физичке угрожености већ због тога што те државе не брину о њима на начин који стандарди Унеска предвиђају. С друге стране, рецимо, Палестинци су увек инсистирали да се њихова културна добра ставе на ту листу зато што их угрожава Израел. Дакле, то је једна динамика у којој ова наша четири културна добра, тако их зовем, јер је то званична терминологија Унеска, врло стабилно стоје на листи добара у опасности", закључује професор Танасковић.
