Унеско и угрожене српске светиње на КиМ: Мерило приштинске верске толеранције

Пећка патријаршија, Високи Дечани, Грачаница и црква Богородице Љевишке остају на листи угрожене светске баштине, одлучио је Комитет за светску баштину Унеска на 46. заседању у Њу Делхију.

У одлуци се оцењује да ова светска културна добра, међу којима су три жива манастира Српске православне цркве, задржавају овај статус због политичке нестабилности на Косову и Метохији. 

Одлука Комитета Унеска показује колико су похвале појединих западних политичара на рачун Приштине за поштовање људских права и верских слобода испразне, док оцена Фридом хауса да су верске слободе Срба нарочито унапређене у прошлој години у светлу овакве одлуке постаје још апсурднија. 

Јер четири српске средњовековне светиње на листи су угрожене светске баштине још од 2006, при чему је Богородица Љевишка, и даље опасана жичаном оградом, док Високе Дечане чувају припадници Кфора - да поменемо само оно што би чак и посматрачу из "Фридом хауса" који би само прошао поред њих требало да западне за око.

УНЕСКО донео одлуку о српским манастирима на КиМ: Остају на листи угрожених споменика

О положају и стању ових светиња данас сазнајемо и из годишњег извештаја од јануара ове године који је Унеску поднео Републички завод за заштиту споменика културе, а који се налази међу материјалима са последњег заседања. У њему се наводи да су три манастира у добром стању, са очуваним карактеристикама због којих су стекли статус светске културне баштине, али да велики проблем постоји са призренском црквом Богородице Љевишке. 

Црква коју су неки архијереји СПЦ звали српским Нотр Дамом, запаљена је и тешко оштећена у мартовском погрому 2004. године и те ожиљке носи и дан-данас. Како се наводи у извештају републичког завода, њен изузетни фрескопис покривен је чађу и прљавштином, на њему су трагови гранатирања и паљења које је претрпела тог 17. марта 2004.

Завод констатује да због изузетно тешких политичких прилика ништа од радова на светињи што је планирано за 2022. и 2023. годину није могло бити обављено. А списак планираних радова је подужи - од оних на фасади до прикључења на електричну мрежу. 

Током 2023, на коју се документ односи, било је 179 етнички мотивисаних напада, од којих 24 на српску културну баштину, додаје се у извештају.

Један од битних чинилаца да ова добра дођу на листу светске баштине у опасности од самог почетка, односно од 2006. када су ту уврштена, јесте политичка нестабилност, каже некадашњи амбасадор Србије при Унеску проф. др Дарко Танасковић за РТ Балкан.

Он напомиње да о степену угрожености, најбоље сведоче услови које треба испунити у погледу стања заштите да би културно добро могло бити скинуто са листе угрожене културне баштине. Односно, одсуство истих у овом конкретном случају. 

"Први предуслов је пуна и стална заштита добра у сигурном и стабилном политичком окружењу који није испуњен. Други предуслов је договорени средњорочни план рестаурације фресака (укључујући превентивни режим конзервације) и конзервацију и рехабилитацију добра уцелини. Тренутно је апсолутно незамислив средњорочни план рестаурације фресака, а да не говоримо о рестаурацији и конзервацији ових добара у целини. За то не постоје ни минимални услови", истиче наш саговорник.

Трећи услов за скидање добра са листе угрожених је имплементација плана управљања добром, пуног успостављања бафер зона и граница добра, укључујући њихову правну заштиту.

"Како говорити о бафер зонама и границама добра када се тамо гради пут поред манастира Дечани, а имовина се враћа тек под политичким притиском. А да не говоримо о правној заштити јер Нацрт закона о културном наслеђу тзв. Косова је предвиђао да су сви ти споменици, та културна добра која су у власништву СПЦ у власништву државе Косово. Њихов елементарни правни статус није утврђен онако како би требало да буде", каже Танасковић.

С обзиром на ове услове и стање на терену, некадашњи дипломатски представник наше земље у Унеску истиче да се уопште не може замислити у догледно време да ова добра буду скинута са листе добара у опасности иако би можда неко политички то желео.

Такође, то је један од најјачих аргумената, како каже Танасковић, пред покушајима Приштине да постане чланица ове организације.

"Управо због тога што је то констатовано у оквиру система међународне агенције Унеско у који би тзв. Косово желело да уђе. Уколико на територији те не-државе постоје овако значајна културна добра универзалне вредности која су стављена на листу добара у опасности то знатно снижава, поред осталих чинилаца, чини  немогућим пријем тзв. Косова у Унеско", напомиње Танасковић.

Позитивно је то што је уочено да су ова четири културна добра од највећег значаја угрожена и што су стављена на листу јер то у извесном смислу представља одређену заштиту за њих, додаје наш саговорник.

"Међутим, наличје те чињенице јесте да је концентрисање само на ова четири добра, усмеравање јавне пажње на њих, а у извесном смислу занемаривање свих осталих културних добара ове врсте којих има на хиљаде, у суштини ствар која омогућава да у тихом процесу који траје и има неколико видова и испољавања сва остала културна баштина буде перманентно угрожена. Требало би стално стављати до знања да је укупно културно и духовно наслеђе српског народа на КиМ угрожено", закључује Дарко Танасковић.