Србија и Балкан
"Оживљавање старе приче": Зашто Хрватска купује ХИМАРС?
ХИМАРС је један од најмоћнијих и најефикаснијих вишецевних система ракетне артиљерије данашњице, а према писању појединих хрватских медија, Хрватска би ускоро могла потписати уговор са САД о његовој набавци
Поједини хрватски медији, попут "Јутарњег листа", пренели су вест да Загреб планира набавку вишецевних ракетних система М142 ХИМАРС америчке производње, те да се очекује да ће са Вашингтоном бити потписан уговор у вредности од 300 милиона долара везан за набавку овог наоружања.
Иако за сада не постоје готово никакве информације о количини лансирних возила и врсти ракета које би Хрватска могла купити од САД, на основу бројке од 300 милиона може се претпоставити да ће бити купљено осам до десет лансирних возила (20 милиона долара по комаду) и око 300 ракета из породице ГМЛРС (око 400.000 долара по комаду).
Наравно, састав испоруке, уколико до ње заиста дође, био би знатно измењен ако би САД одлучиле да Хрватској испоруче и тактичке балистичке ракете АТАЦМС.
Шта је ХИМАРС?
М142 ХИМАРС је један од најмоћнијих и најефикаснијих вишецевних система ракетне артиљерије данашњице, настао као резултат тежње САД да развију разоран вишецевни систем, по узору на совјетске, уз задржавање прецизности класичне артиљерије.
У одређеном смислу представља наследника система М270 МЛРС (Multiple Launch Rocket System) који је базиран на гусеничној платформи борбеног возила пешадије "бредли". За разлику од њега, ХИМАРС је постављен на точкашку платформу ФМТВ (Family of Medium Tactical Vehicles) са погоном 6х6, а главни циљ ове промене је повећање брзине, мобилности и смањивање масе возила, одакле и потиче пун назив система – Артиљеријски ракетни систем високе мобилности (High Mobility Artillery Rocket System).
Већа покретљивост ХИМАРС-а доприноси његовим способностима у домену противбатеријске ватре, будући да се након лансирања свих ракета, лансирно возило може веома брзо евакуисати са ватреног положаја. Ипак за разлику од М270, који је опремљен са два, ХИМАРС има само један лансирни контејнер са шест лансирних цеви, а изостанак гусеничне платформе значи и мању проходност на суровим теренима.
ХИМАРС је до сада коришћен у Авганистану, Ираку, Сирији и наравно Украјини где се заправо показао као једно од најефикаснијих наоружања западне производње које је испоручено украјинској војсци. Управо због велике мобилности и способности да избегне протибатеријску ватру, до сада је уништено свега неколико од око 39 испоручених.
Компоненте и ракете ХИМАРС-а
Лансирно возило састоји се од две главне компоненте – оклопљене кабине за смештај посаде на предњем делу и лансирног контејнера, који се може окретати и подизати до 60 степени елевацији, на задњем делу шасије носача. Посаду чине три члана – возач, топџија и контролор лансирања, који су смештени у кабини опремљеној системом управљања ватром, навигационом и опремом за комуникацију, и не морају је напуштати током лансирања.
Допуна муниције траје око пет минута и врши се уз помоћ интегрисаног крана. На ХИМАРС-у је присутан контејнерски тип допуне што значи да се мењају читави цевасти лансери, а не само ракете.
У стандардним мисијама америчке војске, командни центар посади лансирног возила преноси податке о циљу, а рачунар ХИМАРС-а усмерава лансере и даје сигнал посади да припреми и лансира унапред одређени број ракета. Процењује се да је за припрему ракета потребно 20, док је за лансирање свих шест неопходно још 45 секунди.
Будући да је развијен на основу М270 и да имају исти лансере, ХИМАРС може користити све ракете које је користи његов претходник и то:
– Невођене ракете МЛРС у калибру 227 мм. То су углавном ракете из породице М26 опремљене бојевом главом са касетном муницијом, домета 15-32, односно 15-45 км уколико се ради о варијантама М26А1 и М26А2 са продуженим дометом, као и "бомба малог пречника лансирана са земље", односно ГЛСДБ (Ground Launched Small Diameter Bomb) настала на основу М26.
– Вођене ракете ГМЛРС (Guided Multiple Launch Rocket System) у калибру 227 мм, из породица М30 са касетном и распрскавајућом бојевом главом и М31 са унитарном високо експлозивном бојевом главом. Најмањи домет ових ракета са комбинованим инерцијалним и ГПС вођењем је 15 км, док се највећи процењује на између 80 и 92 км. Осим тога, САД тренутно развијају и ракету М31ЕР ГМЛРС, чији ће максимални домет бити око 150 км, а у плану је да пуну оперативну способност ове ракете добију 2025. године.
– Тактичке балистичке ракете АТАЦМС, домета 165, односно 300 км у зависности од варијанте. У случају употребе ових ракета ХИМАРС може лансирати само један АТАЦМС, јер да се ради о ракети пречника 610 мм. Управо су се ракете ове врсте показале као најефикасније током сукоба у Украјини.
– ПрСМ (Precision Strike Missile) ракете у калибру 430 мм, које ће у блиској будућности заменити АТАЦМС-е америчке војске. У питању су ракете са дометом 60-499 км, због чега се могу класификовати као балистичке ракете кратког домета. Ипак, треба нагласити да су оне дизајниране у периоду пре него што су се САД повукле из Споразума о нуклеарним снагама средњег домета 2019. године, па се може очекивати да ће будуће варијанте имати још већи домет, односно да ће прећи 500 км. За разлику од АТАЦМС-а, ХИМАРС може лансирати две ракете ове врсте.
Да ли су хрватски ХИМАРС-и претња за Србију?
Уколико заиста дође до испоруке америчких вишецевних система Хрватској, однос снага у региону биће нарушен, нарочито ако у склопу пакета буду и тактичке балистичке ракете АТАЦМС домета 300 км, а према мишљењу уредника ТВ Фронт Андреја Млакара, најаве хрватских медија су само "оживљавање старе приче".
"То је оживљавање старе идеје из 2015. године. Тадашњи министар одбране Хрватске Анте Которомановић је први покренуо причу да ће Хрватска купити вишецевне ракетне системе М270 МЛРС и да ће са њима добити ракете АТАЦМС домета 300 км. То је била индиректна претња Србији и Анте Которомановић је тиме практично започео трку у наоружању у региону", рекао је Млакар.
Иначе, према писању хрватских медија у поменутом периоду, Загреб је тада од САД тражио 16 самоходних вишецевних ракетних система М270 из војних вишкова ове државе, као и неколико тактичких балистичких ракета АТАЦМС домета 300 км.
Иако за сада није познато које ће тачно ракете Хрватска добити за своје ХИМАРС-е (ако до њихове набавке дође), Млакар истиче да постоји могућност испоруке АТАЦМС-а.
"Када се склапа уговор о набавци са Американцима, купац, у овом случају хрватска влада, не води директно преговоре са компанијом, већ америчке власти у име Хрватске воде преговоре са компанијом произвођачем, што је у овом случају 'Локид Мартин'", наводи он.
Према његовим речима, хрватска влада ће одредити шта је њима потребно и да ли желе ракете домета 30 и 90 км или тактичке балистичке ракете домета 300 км, али на крају САД су те које доносе коначну одлуку шта ће бити испоручено.
"У случају да им дају ракету домета 300 км то ће нарушити стратешки однос снага у региону, јер они сигурно немају потребу гађања Италије, Мађарске, Словеније или Босне и Херцеговине. Једини разлог куповине ХИМАРС-а је у овом случају плашење Србије, што је у складу са Анушићевом идејом да се сва војска сконцентрише на границу. Томе у прилог сведоче скорашњи летови 'рафала' у близини границе са нашом земљом, као и обнова касарне у Белом Манастиру где ће бити распоређене јединице опремљене америчким борбеним возилима пешадије 'бредли'", изјавио је Млакар.
Ако би хрватска војска заиста добила АТАЦМС-е то би, оцењује уредник ТВ Фронт, створило опасан преседан.
"Американци су их иначе први пут одбили и рекли да Хрватској нису потребне ове ракете. Сада они опет изражавају жељу за њиховом набавком, а околности су се промениле. Нас сада виде као експонент Русије на Балкану и 'мале Русе', што хрватски аналитичари често говоре, гурају тај наратив до максимума и експлоатишу га", сматра саговорник РТ Балкан.
Одговор српске војске и одбрамбене индустрије
Иако се ради о заиста моћном наоружању, Србија би у случају да Хрватска набави америчке системе могла да одговори убрзавањем развоја сопствених вишецевних ракетних система, крстарећих ракета и додатним јачањем противваздухопловне одбране.
"Србија је још 2015. године одговорила тиме да ће развијати сопствени систем тог домета. У питању је вишецевни ракетни систем 'шумадија', који је први пут приказан 2017. године", рекао је Млакар.
Према његовом мишљењу, време је да Србија поново активира развој "шумадије" и ракета за овај систем – "јерина 1" и "јерина 2".
"Јерина-1" је ракета калибра 400 мм, која има максимални домет 285 км, прецизност односно процењено максимално одступање од циља је око 150 м у случају коришћења само инерцијалног система навођења. У случају да се уз инерцијални систем за навигацију користи и ГПС, одступање се процењује на испод 50м, што је чини врло прецизном ракетом.
"Јерина-2" је ракета калибра 262мм, која има максимални домет до 75 км и настала је даљим развојем ракета старијег система М-87 "оркан".
"Ми имамо још једну могућност, а то је развој домаће крстареће ракете домета 300 км. То је заправо носач наоружан авио-бомбом тежине 500 до 600 кг, под називом 'вила 1' и 'вила 2'. 'Вила 1' се лансира из вишецевног ракетног система, док се 'вила 2' лансира са авиона", додаје Млакар.
Када је у питању заштита од самих ракета ХИМАРС-а, нарочито АТАЦМС-а, саговорник РТ Балкан се позвао на искуство руске војске у Украјини и изјавио да Војска Србије има два система способна за њихово пресретање.
"Када би гледали украјинско искуство, имамо две варијанте – руски 'панцирс с1' и кинески ХКу-17. То је једино што би било ефикасно", закључио је он.
