Декан Рударско-геолошког факултета: Струка да заврши свој посао око литијума

Декан Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду Биљана Аболмасов констатовала је да је питање ископавања литијума у Србији превише политизовано и да је потребно да се сачека завршетак израде техничке документације.

"Планска и пројектна, односно техничка документација, још нису готове и сматрам да треба сачекати завршетак израде техничке документације. Мени је потпуно јасно да је народ у овом моменту јако збуњен са потпуно опречним информацијама које долазе са разних страна", рекла је она за РТС.

Много информација је, каже, нетачно и неистинито а пласирају их људи који немају никакве везе са рударством и са геологијом.

"Чини ми се да треба једноставно мало стати са свим овим и сачекати да се заврши комплетна техничка документација која ће иначе бити и на државној ревизионој комисији и на јавној расправи. Мислим да је сада на неки начин све превише политизовано и да треба оставити струку да заврши свој посао. Значи не само рударе, него пре свега колеге са Машинског, Технолошког, са свих осталих других факултета који учествују или који помажу као консултанти у изради једног врло озбиљног пројекта", рекла је Биљана Аболмасов.

Поводом тога што је рекордно мали број студената уписао Рударско-геолошки факултет, она открива да је тај факултет ове године уписало свега 25 одсто у односу на предвиђени број буџетских студената.

"Замислите, хидрогеологију, која се пре свега бави водоснабдевањем и заштитом подземних вода, уписала су свега четири студента на буџету. Да ли мислите да ће за пет година имати ко да ради у нашој струци? Ми стручњаке не можемо да увозимо", рекла је Биљана Аболмасов.

Очувати струку

Она подсећа да је прошле седмице Рударско-геолошки факултет у Београду са другим сродним факултетима, институтима и коморама потписао заједничко саопштење за јавност у коме се тражи очување рударско-геолошке струке од политичких утицаја.

"Пре свега апелујемо на то да Рударско-геолошки факултет и рударство и геологија нису само литијум. Значи наша истраживања су усмерена и на истраживање за водоснабдевање, и за изградњу ауто-путева, и за изградњу зграда, за изградњу брана, мостова, тунела. Значи без геолошких истраживања не можемо да живимо", рекла је Биљана Аболмасов.

Друго, истиче, геолошка истраживања, односно истраживања бушотина, не загађују животну средину.

Одржан протест против литијума у Осечини: Најављени нови скупови

"Значи свако ко то каже прича неистину. Треће, наша струка апсолутно није политизована. Значи наша струка има дугу традицију и она је основа индустрије сваке земље. И на то треба имати у виду када причамо о таквом начину. Замислите да смо сву ову расправу водили када је требао да се изгради Ђердап 1 и Ђердап 2, или да се отворе Колубарски копови. Значи, да ли бисмо данас имали струју, с обзиром на то да се из површинских копова добија 75 одсто енергије?", упитала је Аболмасов.

Декан је за крај гостовања на Дан рудара поздравила све запослене у коповима, традиционалним поздравом - Срећно!