Србија и Балкан
Хрватска враћа војни рок, шта Србија још чека?
Једна НАТО чланица – Хрватска, враћа обавезни војни рок, док Србија, која је војно неутрална већ годинама најављује исто, али ништа није учинила. Зашто?
Још крајем априла ове године Војска Србије, односно њен Генералштаб предао је председнику државе, који је уједно и њен врховни командат, процену и предлог за враћање обавезног служења војног рока. Одлука је тиме прешла у руке државног врха.
Иако је још као министар одбране, а потом и у свом експозеу премијер, Милош Вучевић навео да ће инсистирати на укидању суспензије војног рока, до тога још није дошло.
За то време, Хрватска се одлучила да прва повуче потез и врати служење војног рока од 2025. године.
Зашто се у Србији одуговлачи са одлуком?
Хрватска донела одлуку напречац, гледајући у Београд
Војни рок у Хрватској је уведен напречац, нико не зна како ће то изгледати, које генерације ће бити позване, као ни у којим центрима за обуку, односно касарнама ће се вршити, каже војни аналитичар и уредник "ТВ фронт" Андреј Млакар за РТ Балкан.
"Чак и хрватски војни аналитичари који реално сагледавају ситуацију сматрају да је то чист авантуризам", наглашава наш саговорник.
Додаје да су Хрвати донели такву одлуку јер је Србија најавила враћање војног рока, иако су и сами схватили да немају довољно новца за то.
"Хрватски министар одбране је србофобичан, а још је и бивши бранитељ, па стално има фокус на Србију", напомиње Млакар.
Генерал у пензији Митар Ковач иза одлуке Хрватске види пре свега намеру НАТО-а који од европског дела Алијансе тражи да обезбеди довољан број војника за учешће у неком пројектованом рату на истоку континента, ако до њега дође.
"Хрватска која је у медијској кампањи раније образлагала да јој је довољна мала, професионална војска зато што је чланица НАТО-а, за кратко време је дошла у прилику да свој народ убеђује да јој је потребно хитно враћање служења војног рока", каже Ковач.
Најављује да ће се исто десити и у другим европским земљама, попут Немачке, а по директној инструкцији НАТО-а.
"И овде на Балкану НАТО жели мало већу ратну војску Хрватске која би могла да учествује у решавању регионалних проблема. То није добар знак за нас и можемо слободно у том смислу да закључимо да једна Хрватска као НАТО чланица има потребу и уводи обавезни војни рок, а Србија као војно неутрална не може да дође до такве одлуке", каже Ковач.
Шта чека Србија?
Србија би морала да што пре настави са служењем обавезног војног рока, упозорава Ковач.
"Није то питање добре воље Србије, већ ако је војна неутралност наше дуже национално опредељење, а истекао је животни век многих војника који су у ратној војсци, мора се подмладити та радна војска, а то се не може урадити са добровољним служењем војног рока", оцењује Ковач.
Млакар са друге стране подсећа да је Србија још 2016. године говорила о концепту тоталне одбране, али је за враћање војног рока потребно обезбедити више од 200 ставки.
"Проблем су смештајни капацитети јер би прилив војника у некој фази био до чак 10.000. Нејасно је и да ли ће рок бити три или четири месеца, а свако ко је служио војни рок зна да је то премало времена за обуку", каже Млакар.
Напомиње да је од 2008. године војска дословно исечена, а сада је потребно покренути огроман ланац од производње униформи, али и запошљавање великог броја људи који нису војна лица.
"Лако је извршити пешадијску обуку, а шта ћемо са специјалистичком? Да би се постигла обученост једне тенковске посаде од три члана каква је потребна за тенк Т-72МС који је Војска Србије добила од Русије, морате имати обученог возача, командира и нишанџију, а све то на електроници из 2018. Након посаде, да то мора да прерасте у тенковски вод, па у тенковску чету", подвлачи Млакар.
Закаснили смо много, напомиње, а било је потребно да се деси рат у Украјини и да регион врати војни рок, да бисмо се ми пробудили и преоријентисали на концепт наоружаног народа.
"Проблем је што се никад није хтело конкретно одлучити шта ми заиста желимо, професионалну војску или регрутни састав. Имали смо концепт активне резерве, што никад није заживело. Прошле су генерације које никада нису биле на војној вежби", упозорава Млакар.
Како су на српску војску утицали НАТО "реформатори"
Србија је по предлогу НАТО реформатора у Европи, који су заговарали концепт малих, економичних и брзих војски спремних да у року од 72 часа брзо реагују, кренула да мења своју војску.
"Од 2003. смо кренули да режемо армије, па од њих да правимо корпусе, да бисмо дошли до бригаде. Од 2009. су појединци решили да нам нису потребни ни тенкови, а од 2015. када је хрватски министар рекао да почиње трка у наоружању и најавио да ће увозити сложене артиљеријске системе, ми смо се пробудили из зимског сна", каже Млакар.
Упозорава да ће 2026. године у Румунију стићи тенкови "абрамс", а да је на 200 километара од Београда антиракетни штит.
"Прва мета нуклеарног рата између НАТО-а и Русије ће бити база Девселу која је на 280 километара од Београда. Од нас се захтева обука, не од три месеца, већ нам процена са терена показује да ћемо морати да имамо војску обучену за минимално шест или 12 месеци", закључује Млакар.
Ковач подсећа да су војници из Генералштаба и Министарства одбране одавно политичарима предочили аргументе о потреби за враћањем обавезног војног рока, али политичари немају смелости да то учине.
"Те одлуке још нема због притисака из одређених центара моћи, пре свега НАТО-а и ЕУ. Европска унија то чини због својих политичких одлука и безбедносних амбиција, а НАТО, не тако јавно и транспарентно, али кроз политичке разговоре, са нашом земљом и власт одуговлачи са процесом враћања обавезног војног рока", каже Ковач.
Упозорава да упркос куповини најсавременијих система и оружја, немамо адекватну бројност ратне војске нити довољан број обучених војника.
"То је сурова истина која се зна у свим политичким круговима у Србији, а зашто се не прелази преко тога, тешко је рећи", закључује Ковач.
