Србија и Балкан
Мигранти у Србији у раљама кријумчара: Где је сада балканска рута?
Подаци Комесаријата за избеглице и миграције показују да је кроз њихове системе у 2023. прошло 108.000 ирегуларних избеглица
Од тридесетак миграната који су јутрос покушали да пређу реку Дрину између места Дрлача у општини Љубовија и Орлице у општини Зворник, најмање деветоро се утопило. Међу мигрантима који су се кретали из Србије ка Босни и Херцеговини било је и деце, а МУП Србије саопштио је да је из реке извучено тело бебе старе девет месеци.
РТ Балкан истражује колико је избеглица тренутно у нашој земљи, као и којим рутама се крећу како би се домогли држава Европске уније.
Док Европска унија и западне земље генерално пооштравају миграторну политику - Велика Британија покушава да у Руанду депортује тражиоце азила који из Европе малим чамцима преко Ламанша без дозволе стижу у Британију, Италија у Албанији отвара прихватни центар са намером да тамо врати "дављенике" из Средоземног мора, Немачка муку мучи са смештајем азиланата, а Аустрија, Чешка и остале бране ЕУ утврђење продужавањем датума до када ће копнена гранична контрола остати на снази - Србија, према речима министра унутрашњих послова Ивице Дачића - служи искључиво као транзит.
"Србија је транзитна земља за ирегуларне мигранте. Они не желе да траже азил у Србији. До сада, Србија није добила предлог нити једне чланице ЕУ у вези са пресељењем тражилаца азила на своју територију", рекао је раније Дачић за аустријску агенцију АПА и поручио да је до јула ове године свега 118 људи тражило азил у нашој земљи – што је сваки стоти који се ту затекао.
Министар је истакао да је само једна особа добила супсидијарну заштиту до јула 2024. године.
Дачић је негирао тврдње бугарских и румунских званичника, према чијим речима је миграната мање откако се граница консеквентно штити.
"Број илегалних улазака из Бугарске (у Србију) стално се повећава", рекао је Дачић.
Извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић за РТ Балкан каже да је миграција ове године упола смањена у односу на прошлу.
"Имамо 25.000 људи који су према нашим проценама прошли кроз Србију, док је та бројка у 2023. била нешто више од 50.000. То не значи да је миграциони салдо мали, јер подаци Комесаријата за избеглице и миграције показује да је кроз њихове системе у истом периоду ушло и прошло 108.000 ирегуларних избеглица", наводи он.
Према његовим речима, миграције су и даље интензивне али остају испод радара државних институција уз помоћ кријумчара који зарађују хиљаде евра дневно.
"Мигранти улазе у Србију из Бугарске, Румуније и Северне Македоније, а излазе у БиХ и Мађарској. Махом долазе из ратом захваћених земаља, Сирије, Авганистана, Ирака и Северне Африке и главни разлог за одлазак из земље порекла је егзистенцијалне природе", наводи Ђуровић и истиче да одлазе у Велику Британију, Аустрију, Немачку, Шведску, Белгију, Холандију...
На питање зашто је Србија онда до краја септембра привремено затворила Центре за азил у Тутину, у Бањи Ковиљачи, Пироту, Босилеграду, Сомбору, Суботици и Адашевцима, док је катанац на врата трајно ставила на прихватне центре у Шиду, Димитровграду и Кикинди, наш саговорник нема одговор.
"То је бизарна одлука, која значи игнорисање миграције. Ова одлука тера избеглице да одлазе у руке кријумчара, да се смештају на ободе пограничних салаша, да се самоорганизују, па смо прошле године имали случај оружаног сукоба у Суботици. Истовремено, држава нема увид у то шта се дешава", примећује директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.
Он скреће пажњу и да политика гурања људи из ЕУ назад у земље које нису чланице, такође није добра јер јача кријумчарске радње.
"Ми имамо повраћај миграната у нашу земљу, из Мађарске се фактички свакодневно гурају преко границе", каже он и додаје да је политика ЕУ све рестриктивнија и да је улога Фронтекса, Агенције за спољно чување њених граница, све значајнија на балканској рути.
Србија, како скреће пажњу, постаје земља у којој избеглице остају.
"То су људи са различитим религијским, језичким и културним особинама и захтевају прихват, заштиту и интеграцију, што је терет за будућу миграцију. Изазови су велики јер је потребно све те људе прихватити и интегрисати, напори су код нас минимални и своде се на рад неколико појединих стручних организација и самих избеглица", наводи.
Додаје да треба напоменути да у Србији истовремено на радну дозволу чека око 80.000 странаца, а да у сваком тренутку борави око 42.000 Руса и 10.000 Украјинаца, док је на стотине хиљада људи из земаља захваћених ратом прошло кроз нашу земљу
Он наглашава да су миграције један глобални, историјски проблем који не могу да зауставе Србија, Фронтекс, ни ЕУ, Турска, САД...
"Кад су људи у проблему они покушавају да се спасу, а физичке баријере у том смислу немају никакву улогу, то нису ни квоте, већ решење може да буде смиривање ситуације у земљи порекла, више солидарности у земљи на путу све до земље дестинације, када би се солидарно поделио проблем, не би представљао терет ни за кога", закључио је наш саговорник.
Из Комесаријата за избеглице и миграције и МУП Србије нису одговорили на питања РТ Балкана.
