Србија и Балкан
Аустрија опет забранила усташко дивљање у Блајбургу
Занимљиво да је у корист Почасног блајбуршког вода и њихових теза сведочило и неколико историчара из Хрватске, а посебно је срамотно да су те ставове бранили и министар унутрашњих послова Горан Грлић Радман и Хрватски хелшински одбор
Одлуком Земаљског управног суда у Корушкој, као неоснована одбијена је жалба Почасног блајбуршког вода, филоусташке организације из Загреба, која се жали на ранију одлуку аустријског суда којом је наложено уклањање шаховнице с првим белим пољем са споменика код Блајбурга, код кога се десетинама година под плаштом опела за "страдале хрватске војнике", заправо жалило за пропашћу Независне Државе хрватске.
Како се наводи у тексту Јерка Бакотина, новинара "Новости", недељника српске мањине у Хрватској, који је објавио вест из Аустрије, десетинама година су аустријске власти, на своју срамоту и против сопствених закона, толерисале усташко окупљање код Блајбурга.
У почетку је то дословно било усташко окупљање, јер су се тамо окупљали преживели припадници усташке војске и њихови симпатизери.
Како су они поумирали, у црним су униформама 90-их тамо почели да долазе "неки нови клинци". А онда је Аустријанцима досадило да толеришу новоусташе у свом дворишту, па су 9. фебруара 2022. наредили брисање грба с првим белим пољем.
ПБВ је уместо тога избрисао натпис о томе да се споменик подиже "у част и славу погинулој хрватској војсци", али су оставили грб.
Онда је управа тамошње покрајине сама уклонила спорни грб. Аустрија није ту стала, него су довели у питање одржавање саме комеморације, како то филоусташком окупљању тепају организатори. Парламент Републике Аустрије затражио је да влада испита могућност забране комеморације.
Тако је дошло до оснивања стручне комисије која је испитала шта се то и како обележава у јужној Аустрији и дошла до закључка да се тамо "преко натписа на меморијалним споменици, а заставама и симболима на овом догађају, те кроз службене говоре одаје почаст фашистичком режиму који је колаборирао с националсоцијалистима". Назвавши ствари коначно правим именом, чланови комисије су "хрватску војску" коју натписом на споменику оплакује ПБВ назвали "фашистичком усташком војском", закључивши да окупање треба забранити.
Тада је "комеморација блајбуршким жртвама" пребачена у Хрватску.
Паралелно с питањем забране водила се у комисији расправа и о историјском контексту у коме се појављују хрватски грбови с првим белим пољем и закључено је да се такве шаховнице налазе на многим историјским приказима, али им је било јасно да је на том споменику шаховница, не због историјских приказа, него баш зато што се таква користила у НДХ.
Почасни блајбуршки вод уложио је пуно труда да оспори првобитну одлуку аустријских власти, па су, надуго и нашироко, објашњавали историјски контекст шаховнице, тврдећи да је бело поље тамо из историјских, а не политичких разлога.
Спомињала се и Бела и Црвена Хрватска, али срећом, аустријском суду је то било подједнако као када данас у хрватској многи тврде да усташки геноцидни поклич "за дом спремни", који се легало налази у грбу ХОС-а из 1991, нема никакве везе с истим таквим који су у Другом светском рату користиле усташе спроводећи нацистичку идеологију на простору НДХ, вршећи Холокауст и геноцид над Србима и Ромима.
Занимљиво да је у корист Почасног блајбуршког вода и њихових теза сведочило и неколико историчара из Хрватске, а посебно је срамотно да су те ставове бранили и министар унутрашњих послова Горан Грлић Радман и Хрватски хелшински одбор.
У образложењу пресуде судија Маргит Турк се осврнула и на тезе да се забраном коришћења грба с првим белим пољем криминализира и садашњи грб Републике Хрватске у којем је шаховница с првим црвеним пољем.
Судија је написала да то што се грб с првим белим пољем чак користио као службени током 1990. "не мења чињеницу да предметни грб у другачијем контексту свакако може пробудити асоцијацију на националсоцијализам".
Нажалост, у данашњој Хрватској није проблем релативизовати природу нацистичког усташког режима и ругати се начелима властитог Устава у коме пише да данашња РХ почива на начелима управо супротним усташким, пише београдска "Политика".
У Хрватској је тако било могуће да се у Прашкој улици у центру Загреба на месту на којем је некада била синагога коју су усташе демонтирале и порушиле данас налази паркинг с натписом да је ту била синагога, а да се дословно преко пута налазе просторије Почасног блајбуршког вода са заставом истог поносно истакнутом на прозору.
У ту заставу на којој је грб с белим пољем гледају припадници цивилног друштва који место на којем је стајала синагога обиђу када држе комеморацију жртвама Холокауста.
Данас се зграда у којој је овај простор филоусташког удружења, који је иначе у власништву очито не баш "непокореног града" Загреба, обнавља па заставе нема. Чека крај обнове, па ће се поносно завијорити поново, иако слави успомену на оне који су синагогу преко пута уништили и вернике одвели на пут без повратка.
