Србија и Балкан
Нелегална усвојења као "савршен злочин"
Брачни парови без деце, најчешће из Шведске, Немачке, Грчке, САД, заинтересовани су да на овај начин обезбеде децу, а мапа пута је из правца земаља бившег Совјетског Савеза, Бугарске, Грчке, Румуније, Турске и Албаније
Према подацима Међународне организације рада (МОР), сваке године у свету се тргује са најмање 10.000 деце, односно дечака и девојчица млађих од 18 година, а посебан облик криминалних активности јесте трговина ради нелегалног усвојења, речено је на међународној научној конференцији Удружења за међународно кривично право која је одржана недавно на Палићу.
"Под формом усвојења, посебно у земљама Трећег света, одиграва се трговина децом из сиромашних породица. Богати брачни парови усвајају децу уз одговарајућу новчану надокнаду. Свако илегално усвајање деце сматра се трговином и представља најтежи облик кршења људских права и једну од најпрофитабилнијих илегалних активности", рекли су професор др Бранко Вучковић, председник Удружења за кривично право и криминалну политику Црне Горе и судија др Весна Вучковић, вршилац дужности председника Врховног суда Црне Горе.
Највећи број жртава нелегалног усвојења су бебе, а затим и старија деца до 14 година. Међутим, не постоје подаци о броју деце која су усвојена као резултат продаје, трговине и других недозвољених радњи.
Недостатак транспарентности у вези с трошковима усвојења и другим повезаним исплатама у основи је већине недозвољених радњи.
Кривични законик Црне Горе, а такође и КЗ Србије, прописују као посебно кривично дело "трговину малолетним лицима ради усвојења", чија је радња описана на сличан начин, с тим што је у Црној Гори предвиђена казна од једне до десет, а у Србији од једне до пет година затвора.
У сиромашним државама овај злочин уско је повезан и са корупцијом, крађом или продајом деце јер је реч о великим новчаним износима. У Гватемали су забележени случајеви такозваних берача, који су путовали од села до села и тражили новорођенчад које би се породице одрекле у сврху усвојења и остваривања великог профита.
"У Африци се биолошке мајке често одричу свог детета јер немају финансијских могућности да га задрже и подижу, али се исто тако сусрећу са ситуацијом да због неупућености пристају на усвојење, тако да њихова деца буду усвојена на друге континенте иако су оне мислиле да је то само привремено решење док се финансијски не осигурају", навели су Бранко и Весна Вучковић.
У целом свету карактеристична су два начина продаје деце ради усвојења. Први постоји у случајевима када су родитељи сагласни да своју децу продају уз одговарајућу новчану надокнаду. Други много тежи и опаснији начин је када се бебе украду, проглашавају за умрле и потом продају "заинтересованим трећим лицима".
"Брачни парови без деце, најчешће из Шведске, Немачке, Грчке, САД, заинтересовани су да на овај начин обезбеде децу, а мапа пута је из правца земаља бившег Совјетског Савеза, Бугарске, Грчке, Румуније, Турске и Албаније. Такође, присутна је појава да жене које се налазе пред порођајем одлазе у иностранство да би се тамо породиле и продале новорођенче, а таквих случајева је било и код нас", наводе Бранко и Весна Вучковић.
У читавој овој делатности, како су навели, посредују криминалне организације које организују трговину уз сагласност родитеља или само мајке и за то плаћају уговорену цену, да би остварили значајан профит. За врбовање потенцијалних жртава користе и друштвене мреже.
Отмица беба најчешће је повезана и са фалсификовањем докумената, лекарских уверења и резултата ДНК тестова, што у случају кривичног гоњења знатно отежава доказивање, тако да трговина децом ради усвојења постаје "савршен злочин".
