И за "Маркале два" Запад и муслимани су оптужили Србе

На сарајевској пијаци Маркале, на данашњи дан 1995. године, минобацачка граната усмртила је 37 и ранила 85 људи, и за ово гранатирање оптужени су Срби, што је послужило као изговор за масовне нападе авијације НАТО пакта на Републику Српску.

Српски политички врх је, као и у инциденту из 1994. године, негирао било какву одговорност и оптужио снаге Владе БиХ да гађају властити народ како би изазвали међународну заједницу и могућу интервенцију.

Српске институције су неколико дана пре тог масакра упозориле да постоје сазнања да би се опет могао поновити инцидент на Маркалама као и годину дана пре.

Тадашњи командант УНПРОФОР-а генерал Мајкл Роуз изјавио је након инцидента да не може да се утврди одакле је граната испаљена.

На Републику Српску НАТО бацио 10.000 тона бомби с осиромашеним уранијумом

Руски пуковник Андреј Демуренко је одмах после гранатирања пијаце Маркале у Сарајеву изјавио да су Срби неоправдано оптужени само зато да би то био повод да их нападне НАТО.

Демуренко, који је био начелник штаба једног сектора миротвораца у Сарајеву и командант руског миротворачког батаљона, сачувао је комплетну документацију која се односи на Маркале.

Прочитао је два извештаја, од којих је један написао један француски официр, док је аутор другог извештаја био официр за ког пуковник није могао да одреди да ли је био муслиман или Хрват.
Пуковник наводи да је у тим извештајима био израчунат угао доласка пројектила и угао слетања пројектила на место удара.

"Кренуо сам, на основу анализе коју су направили Французи, до места одакле је наводно требало да гађају српски минобацачи. На површини од стотину метара, где је требало да буде тај злокобни минобацач, није било апсолутно никаквих трагова на трави. Војници одлично знају да тамо где се фиксирају минобацачи мора да остане траг.

Друго место, где је по француским прорачунима требало да буду српски минобацачи, било је шумовито. Добро је познато да минобацачи не могу да гађају из шуме, јер гране могу да зауставе гранату. Осим тога, због зграда које окружују Маркале, ни случајно није могла стићи граната са српских положаја.

Свакоме ко барем мало зна нешто о артиљерији јасно је да граната не може да "шета". Осим тога, било је нелогично да једна граната побије и рани толике људе, а две остале нису никога ни огребале", сведочио је Демуренко, подсећа Срна.

Московски историчар Константин Никифоров, који је једно време радио и као писац говора Бориса Јељцина, у својој књизи пише и о масакрима на Маркалама.

Никифоров тврди да су официри руског батаљона који се налазио око Сарајева категорички тврдили да Срби нису могли гранатирати Маркале.

Тај историчар дошао је до информација да у августу 1995. године Маркале нису гађане из минобацача, већ су, по сценарију западних обавештајних служби, ту крваву акцију обавили припадници муслиманских снага са једне од суседних вишеспратница.

Никифоров је био уверен да су и у фебруару 1994. године западне службе организовале акцију под називом "Циклон један", када је на Маркалама погинуло много људи.

Циљ оба масакра био је да се створи повод да НАТО нападне српске положаје.