Едвард Џозеф: Трампов повратак драстично мења ситуацију на Балкану

Могући повратак Доналда Трампа на место председника Америке могао да доведе до драстичних промена у спољној политици САД, што би могло да утиче и на постизање договора с Русијом о Украјини, а све то би се директно одразило и на Балкан, оцењује  албански лобиста и предавач на Универзитету Џон Хопкинс у Вашингтону, Едвард Џозеф, у интервјуу за Радио Слободна Европа.

А ако би победила Камала Харис, према речима овог професора, било важно да се она позабави "балканским парадоксом".

"После руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. Запад је јачи и јединственији, а Русија слабија и изолованија, док се ситуација на Балкану погоршала. То је балкански парадокс", уверава Џозеф.

Амерички стручњак: Србија ће променити став када "Косово" уђе у НАТО

Изгледи да се Доналд Трамп врати на место председника итекако утичу на Балкан, тврди саговорник РСЕ, што се види и из тога што га, "да је у питању било који нормални републикански кандидат", нико не би ни питао како ће то утицати на овај простор.

"Оно што утиче на регион је могућност повратка Доналда Трампа и суштински другачији приступ спољној политици и улози Америке у свету. То би дефинитивно утицало на Балкан и остатак света. Јер у том случају постоји могућност потпуно другачијег сврставања – сврставања с аутократом – који би довео у питање наставак истог приступа руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Исто би било и са Балканом: да ли било посвећености неким принципима на Балкану би била настављена или остављена по страни", наводи он.

Једно од главних питања које погађа Балкан је, како Џозеф наводи, Украјина, односно рат у Украјини, а Трамп може ту земљу гурнути ка територијалном решењу.

"Ако то уради, показујући неку врсту пријатељског односа с Владимиром Путином, то се одмах одражава на Балкан. Јер сврставање с аутократом попут Путина значи још мекши приступ Вучићу. По мом мишљењу, чак је и администрација Џоа Бајдена била превише мека према њему", истиче Џозеф.

Сталну бригу Бајденове администрације за Балкан, како он тврди, показује и посета директора ЦИА Вилијама Бернса Баклану, за разлику од ранијих званичника који су тврдили да нема разлога за бригу о сукобима на Балкану.

Едвард Џозеф о седници СБ УН: "Аљбин, шутни лопту напред, а не уназад"

На питање да ли САД покушавају нешто да заврше на Балкану пре избора, Џозеф наводи да би било одлично да је то случај, али да он не види то у том контексту.

"То је била посета за обуздавање, да се упозоре актери попут председника Републике Српске Милорада Додика и других који би могли предузети дестабилизујуће кораке. И Бернс је веома добар за преношење поруке", каже Џозеф.

Бернс је, према његовом мишљењу, Куртију "појачао поруку" која се чула и од амбасадора Ховенијера – да не предузима једностране акције и да не дестабилизује регион. Уз то, као директор ЦИА-е, "Бернс је можда такође настојао да повећа свест о руским активностима и интересовању за регион".

"С друге стране, премијер Курти је можда притискао Бернса о ставу САД према Вучићу и да Вучић одговара за Бањску – за шта мислим да је легитимно питање. Јер Бернс је идеална особа да се пита за Бањску, шта је Вучић знао и која је била његова улога. То је можда био идеалан тренутак да се покрене то питање. Не знам да ли је то урадио премијер Курти, али он, директор ЦИА-е, био би идеална особа знам да се постави то питање", уверава Џозеф који се нада да је директор ЦИА и Вучићу рекао: "знамо шта се десило у Бањској, знамо председниче Вучић каква је била ваша улога, и знамо активности других личности у вашој влади и очекујемо да то престанете".

Џозеф оцењује како је Бајденова администрација наставила Трампов приступ Балкану, јер "Трамп је гурао мини-шенген, Бајден је гурао Отворени Балкан".

"Ситуација на Балкану се погоршала, а да ли ће Харис препознати тешкоће са којима се Бајден сусрео на Балкану, с погоршањем од почетка рата у Украјини, и покушаће нешто другачије, не знамо одговор на то питање. Мислим да би Харис требало да пажљиво испита потешкоће које је Бајденова администрација имала и да се суочи са – како сам то назвао у свом писању – балканским парадоксом. Мора се суочити са балканским парадоксом. Мислим да би Харисова и њени саветници требало то да испитају. И да питају: Зашто се ситуација на Балкану погоршала када је Запад јачи и јединственији, а Русија слабија и изолованија? Зашто су односи Косова и Србије још гори? Зашто се унутрашња ситуација у Србији погоршала? Зашто су се односи Србије и Црне Горе погоршали? Зашто су се односи Србије и Хрватске погоршали", пита Џозеф.