Србија и Балкан

Да ли је кружни ток највећи изум од открића точка? Од данас без гужви код "Ушћа"

Када обичну раскрсницу замениш кружним током, драстично се смањује број саобраћајних несрећа и страдалих, наводи Окановић
Да ли је кружни ток највећи изум од открића точка? Од данас без гужви код "Ушћа"© Grad Beogad

Раскрсницу код тржног центра "Ушће" на Новом Београду заменио је кружни ток који је отворен овог јутра. То је допринело да саобраћај у оба смера на Бранковом мосту функционише без већих гужви и да возила иду доста брже.

С обзиром на најаву да ће у Београду бити изграђена још два кружна тока – на раскрсници Булевара Михаила Пупина и улице Милентија Поповића, као и на раскрсници Булевара Николе Тесле и улице Ушће, РТ Балкан је истраживао које су њихове предности.

Пензионисани проф. Саобраћајног факултета у Београду Милан Вујанић за РТ Балкан каже да кружни токови постоjе како би поједноставили вожњу и учинили је безбеднијом, те да би их требало правити где год је то могуће.

"Кружни токови имају две функције - једну, када се праве на улазу у град и другу кад се праве у урбаним срединама. Код класичне раскрснице, где се секу две двосмерне улице, имате 32 пресечних тачака различитих токова, а када сведете на кружни ток добијете смањени број тачака - само осам. Тада због првенства десне стране, морате да гледате само десно. У класичној раскрсници морате да проверите све стране", објашњава професор.

Са друге стране, како додаје, када се пројектује на улазу у град, као у случају Чачка, кружни ток има функцију да успори кретање возила и да сугерише да се улази у насељено место.

Вештак за саобраћајне незгоде наглашава да кружни токови не би требало да се праве када је један од праваца изразито прометан у односу на друге.

Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја за наш портал истиче да су кружни токови са разлогом добро решење држава које имају одличне резултате у безбедности саобраћаја, што су и доказале пракса и наука.

"Када обичну раскрсницу замените кружним током, драстично се смањује број саобраћајних несрећа и страдалих", објашњава наш саговорник.

Он упозорава да је то случај само када су они пројектовани и изграђени у складу са правилима и стандардима.

"У супротном, могу да прерасту у своју супротност. Тако је, на пример, у случају кружног тока код општине Нови Београд који је једна од црних тачака када су у питању саобраћајне незгоде, готово да не прође дан, а да се не догоди судар", наводи Окановић.

Према његовим речима, добро и за похвалу је што се кружни токови уводе у српској престоници.

Када су саобраћајна правила посреди, Окановић подсећа на најважнија, а то су:

Предност у кружном току има онај ко се већ налази у њему; Током кретања кружним током није дозвољен прелазак из траке у траку ако се на тај начин омета учесник у суседној саобраћајној траци; По закону обавезно је да се приликом искључивања из кружног тока укључи десни мигавац и није законом обавезно, али је пожељно и препоручљиво да се током кретања у кружном току држи укључен леви мигавац.

На питање зашто се онда стварају гужве и чепови на кружном току Славија, Окановић појашњава да је то јер возачи не знају да је пресецање трака недозвољено, тј. да су проблем заблуде код одређене групе возача.

"Неки сматрају да предност има онај ко напушта кружни ток и да у складу са тим има право да исече оног ко се креће у десној траци, па неретко дође до судара. Зато хајде да овде и разбијемо неке од тих заблуда: не постоји правило да предност има онај ко излази из кружног тока у односу на оног ко наставља кретање кружним током; Не постоји правило леве стране које возачима даје предност у односу на возаче који се паралелно крећу десном односно спољном кружном саобраћајном траком и није обавезан десни мигавац кад се напушта кружни ток", набраја он и погрешне навике возача.

image