Балкан већ два века лабораторија идентитетског, религијског и националног инжењеринга

Питања разумевања и функционисања националног идентитета у практичној геополитици великих сила и корпорација играју велику улогу. Оне по потреби стварају и разарају националне групације да промене слику неког региона и омогуће себи већи утицај, а сузбију и ослабe противнике. Балкан се може посматрати као велика лабораторија у којој су ови пројекти актуелни два века.

Овако за "Новости" говори др Миша Ђурковић, научни саветник Института за европске студије (ИЕС), који је организовао научни скуп на ову тему, а радови су сада доступни у књизи "Конструисање синтетичких нација" у издању ИЕС и "Катене мунди".

"У науци има веома мало анализа овога типа, што је разумљиво јер се ради о нечему што се данас на Западу третира као политичка некоректност, теорија завере и слично. Фондације и други који доминирају западном науком немају интерес да се о томе говори. Такве ствари су прихватљиве у оквиру постколонијалне теорије и критичке теорије расе, али не кад су у питању Словени који се и даље третирају као европски 'трећи свет' или 'европски црнци', у чему се види непрекинута концентрација западног колонијализма и империјализма", истиче Ђурковић.

Аустроугарска је "као предстража и апостолска држава Ватикана" у 19. веку водила прокси рат стварањем нових нација.

"На Истоку се усмеравала против руског православља, на пример, Метерних је 1843. наложио да се наречје око Лавова кодификује као основа новог украјинског језика. На Балкану је деловање ишло пре свега против Срба. Студија др (Александра) Раковића Срби и религијски интервенционизам, 1991-2015 показује да је реч о историјски дугим процесима који су везани за подривање православља и српског етничког простора генерално, укључујући и католичке и муслиманске Србе у Хрватској, БиХ, Македонији, Црној Гори, на Косову и Метохији", истакао је др Ђурковић.

Бечки социјални инжењеринг није примењен само на Балкану, додаје он.

"Под утицајем Pax Christiana Latina формирани су идентитети низа народа Источне Европе - Пољака, Литванаца, Летонаца, Естонаца, Финаца, Мађара, Чеха, Словака, Словенаца и Хрвата. Историјске околности су створиле сукоб између ареала 'латинске' и православне цивилизације који обухвата Русе, Србе, Бугаре, Македонце, Молдавце, Румуне и Грке", рекао је др Дмитриј Арнаухов са Државног педагошког универзитета у Новосибирску.

Он указује да је "током више од хиљаду година конфронтације та два хришћанска ареала покушавана експанзија, која је обухватала и покушаје замене идентитета народа на границама ове две цивилизације. Пример су покушаји трансформације идентитета балканских народа: хрватизација Срба, румунизација Молдаваца, полонизација Литвина. Највећи покушај трансформације идентитета на источноевропском простору је увозни пројекат замене руског идентитета".

Све је почело са Првим српским устанком који је 1804. отворио Источно питање: ко ће владати Балканом после пропасти Отоманског царства. Зато до ослобођења балканских народа и стварања њихових држава није дошло ни лако ни брзо.

"То се десило тек 1912. са балканским ратовима, због дугог одбијања Француске и Британије да то допусте. Западна наука, путописци и аустријски документи јасно показују да на највећем делу тог простора живе људи који говоре српски језик штокавског наречја. Говори се о Србима три вере: православне, али и мухамеданске и католичке. Ватикан и Хабзбуршка монархија (касније Аустроугарска) зато покрећу машинерију пропаганде, корупције, међународног лобирања, шпијунаже и силе како би спречиле да се Срби хомогенизују и да направе јаку, солидну државу која би доминирала овим просторима и била атрактивна за јужнословенско становништво царевине", рекао је др Ђурковић.

Опсесија траје и данас

Аустроугарска је од обнове Србије имала подршку Британије и Француске у креирању антисрпских нација да би се спречио излазак Србије на Јадран, због опсесије да би преко ње и Русија изашла на топла мора. Та опсесија траје и данас, каже др Миша Ђурковић.

"У том светлу треба посматрати одвајање Црне Горе које је подржао и значајан део руске државне елите, надајући се да ће преко директног договора са Ђукановићем постићи овладавање овим простором. Запад је извео причу боље, па су ови делови руске елите попут Дерипаске и Лушкова радили у њиховом интересу", додаје он.

Хабзбуршку политику су наставиле комунистичке елите Југославије и Совјетског Савеза потекле из Коминтерне.

"У науци је већ констатовано да идеологија црногорског сепаратизма, односно доктрина о црногорској нацији није настала у Црној Гори, већ је унета са стране. Њени творци су проистекли из бечких, пештанских и ватиканских државних канцеларија. Академик Милорад Екмечић истиче да ће иста доктрина бити уграђена у политичку платформу југословенских марксиста", рекао је др Будимир Алексић из Историјског института у Подгорици.

Синтетисања нација данас предводе "глобалисти" и "новолевичари" чије су идеологије креирале "корпорације и њихове државе"

"Наше време може се описати као време идеологије нестабилних или 'квир' идентитета. Идеја је да не постоји ништа стално, почев од човека, заједнице, па све до нације. Све се схвата као флуидно, конструисано, привремено, подложно радикалним изменама... Ова идеологија порекло има у интересима великих корпорација и њихових фондација, које је инструментализују настојећи да од регионалних идентитета граде квазинационалне, да би тиме слабиле етничку супстанцу, географску контролу и геополитичке интересе других нација или држава. Чак ни глобалне силе првог реда које поседују нуклеарно оружје, нису поштеђене од покушаја да се на тај начин оштете и угрозе", закључује др Ђурковић.