Штрајк и школско звоно за узбуну: Колика је просечна плата просветара и зашто су изашли на улицу?

Део радника запослених у просвети, незадовољни одговором Владе Србије поводом захтева за побољшање њиховог материјалног положаја и повећања зарада, окупио се данас у подне у парку Мањеж.

Представници четири синдиката у просвети, Уније синдиката просветних радника Србије, Синдиката образовања Србије, Градског синдиката просветних радника Србије "Независност" и Синдиката радника у просвети Србије траже од Владе да се њихове плате повећају толико да достигну републички просек, као и да повећање плате буде у једнаком проценту за све запослене у просвети, за наставни и ненаставни кадар.

Синдикати желе да се почетна плата наставника, која тренутно износи, како су рекли, нешто више од 86.000 динара, изједначи са републичким просеком.

Мирјана Гашић из Уније синдиката просветних радника Србије за РТ Балкан каже да главни разлог због ког су се одлучили да ступе у обуставу наставе су неиспуњене обавезе које су потписане са тадашњом премијерком Аном Брнабић и додаје да ставке из тог Протокола нису до краја испуњене, те да их је влада обавестила да "нема намеру да испуни оно што су сами потписали".

"У једном правцу гледано очекујемо сада озбиљну реакцију државе, а са друге стране ако не дође до позива, ако влада покуша да игнорише просветне раднике, онда ће наша реакција током октобра бити много снажнија", наглашава Гашићева.

Она каже да се ово односи за све запослене – на наставно као и на ненаставно особље и да се тражи повећање од 15,4 одсто.

"Односи се на све запослене у просвети, нас су покушали да одвоје, не прихватамо никакве поделе", истиче Гашићева.

Просветни радници, осим у Београду, протестоваће и у Зрењанину, Новом Саду, Нишу, Шапцу, Ваљеву, Краљеву, Крагујевцу, Лесковцу, Сомбору, Пожаревцу.

Четири репрезентативна синдиката у Србији имају четири захтева.

Они траже да се у складу с договором с Владом Србије предложене измене и допуне Кривичног законика, којима се траже строже казне за нападе на наставнике, нађу на јавној расправи и да буду усвојене у Скупштини по хитном поступку.

Други захтев је да се почетна плата наставника, односно запосленог са седмим степеном стручне спреме, а у складу са потписаним Протоколом са Владом Србије, изједначи са просечном зарадом у Србији и да то повећање буде у једнаком проценту за све запослене у просвети.

Захтевају и да се до краја 2024. године, уз консултације са репрезентативним синдикатима, измени Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама, у складу са потписаним Протоколом, као и да се запосленима у образовању исплати Новогодишња награда у складу са Посебним колективним уговором.

Последња просечна зарада по запосленом у Србији објављена је крајем августа за јун и она износи око 95.804 динара, а синдикални лидери су на недавно одржаној конференцији за медије испред Владе рекли да је параметар према коме се управљају пројектован републички просек који би крајем године требало да буде око 105.000 динара.

С друге стране, за ненаставно особље Влада нуди повишицу од осам одсто, која је за највећи број запослених са најнижом стручном спремом недовољна да достигну минималац.

Снежана Романдић из Удружења просветних радника Београда наглашава за наш портал да запослени у школама траже прави социјални дијалог, а не фингирани.

"Плата запослених у школама је испод републичког просека, тражимо да се изједначи са републичким просеком, не тражимо много, али тражимо да нас држава за коју радимо поштује јер радимо одговоран посао", наглашава Романдићева.

Како додаје, ако ће се повећања, која су мизерна, остварити у јануару 2025. године, са пуним правом питамо зашто онда школска година почиње у септембру 2024.

"Посао наставника је никад тежи. Никад теже није радити у школама, са огромним бројем прописа који су нам дати и сва одговорност је на нама. Ово је тренутак у коме желимо да покажемо надлежнима да није то занемарљив број људи у просвети који је незадовољан својим статусом и све нас је мање, јер људи одлазе из школа, нема више ко да ради са децом", поручује Романдићева и оцењује да ће се школе претворити у чуваонице деце.

Слободан Брајковић из Синдиката радника у просвети Србије се слаже са њом и додаје да им је речено да ће им плате бити повећане само 12 одсто, а да они траже да се испуни само оно што је потписано.

"Не поштују оно што је потписано. Неће нико да студира да би био наставник. Нема просветне струке, јер генерације које се опредељују за факултете неће да уписују оно што се не плаћа", поручује он.