Просветари зарађују упола мање од колега у Словенији: Колико би државу коштало да их стигну?

Почетна плата наставника у Србији је у јулу била око 625 евра, док су њихове колеге у Хрватској зарађивале готово дупло више, око 1.180 евра, а у Словенији 1.500 евра. Јасно је да ове земље немају исте буџете као ми, али је и чињеница да за просвету издвајају више новца од 3,5 одсто бруто домаћег производа, колико даје Србија.  

Питање је, да ли би и наша земља, могла да уложи више у образовање и колико би је то коштало.

Наш избор

Просветни радници испод просека: Зарађују мање од колега из региона, а шта им држава обећава?

Укупан буџет Министарства просвете за 2024. годину по Предлогу закона о буџету износи 314,1 милијарди динара, што је 58,5 милијарди више у односу на прошлу годину рачунајући и ребаланс. У Министарству просвете за РТ Балкан кажу да се то повећање у највећој мери односи на средства за плате запослених у установама образовања, узимајући у обзир повећање септембарске плате од 5,5 одсто и планирано повећање плата у 2024. години. Око 90 одсто средстава буџета намењеног просвети одлази на плате запослених.

Према подацима ресорног министарства, у основном образовању у Србији има 71.943 запослених, док у средњим школама ради 39.349 професора и осталих радника. У предшколским установама има 33.844 запослених, а на факултетима и осталим високошколским установама око 22.711.

Највећи проценат буџета Министарства издваја се за плате запослених у установама основног, средњег, високог образовања, ученичког и студентског стандарда. За ове намене је за 2024. годину опредељено око 206 милијарди динара.

Када се прерачуна у европску валуту, испада да би Србији било потребно око 1,76 милијарди евра да удвостручи плате свих запослених у просвети, како би се оне приближиле платама њихових колега у Словенији. 

У Министарству просвете кажу за РТ Балкан да плате запослених у просвети чине 90 одсто средстава буџета са извора 01-Општи приходи и примања буџета Министарства просвете. Остатак средстава се усмерава на инфраструктурно и инвестиционо одржавање школа, изградњу нових установа образовања, набавку ИКТ опреме за школе, реализацију припремног предшколског програма, за инклузивно предшколско васпитање и образовање, рад допунских школа у иностранству и за све остале програме.

Они наводе да су поред планираног повећања плата за наставнике, за следећу годину обезбеђена средства за већи број психолога и педагога у школама, за обуке просветних радника, за повећање надокнаде за рад одељенских старешина са 4 одсто на 7 одсто, као и накнада за педагошке саветнике.

Повишица од јануара

Представници четири репрезентативна синдиката просветних радника потписали су недавно са Владом Србије протокол о решавању њиховог материјалног статуса. Потписе на документ су ставили представници Уније синдиката просветних радника Србије, Синдикат образовања Србије, ГСПРС Независност, Синдикат радника у просвети Србије.

У документу је наведено да ће 1. јануара 2025. године почетна плата наставника, односно запосленог са седмим степеном стручне спреме бити изједначена са просечном платом у Републици. Осим септембарског повећања плате од 5,5 одсто, ове године, држава је просветарима обећала и повећање плате од 10 одсто од јануара 2024. године, као и увећање накнаде за одељенске старешине од јануарске плате са 4 на 7 одсто.

У синдикату наводе да ће у јануару 2024. године однос почетне плате наставника бити 0,93 одсто од републичког просека.

По њиховој рачуници, почетник у просвети који има старешинство од јануара 2024. године ће имати плату око 92.750 динара (око 790 евра). Основица ће бити 5.004 динара пута коефицијент 17,32, плус 7 посто на старешинство. Наставник са 20 година стажа и одељенским старешинством би од јануара требало да прима 99.863 динара (око 850 евра).

Председник Уније синдиката просветних радника Србије Добривоје Марјановић за РТ Балкан каже да је захтев синдиката био да се зараде наставника одмах ускладе са просечном платом, али да је Влада понудила ово прелазно решење, као компромис, јер у овом тренутку нема могућности ни за усклађивање које су просветари тражили, а камоли за усклађивање плата просветара за зарадама колега у региону.