Без даљег одлагања: ЕУ тражи хитно постизање договора између Београда и Приштине

На данашњем Савету за опште послове Европске уније (ЕУ) ком су присуствовали министри спољних послова ЕУ, главне теме биле су процес проширења и ситуација у земљама кандидатима.

На састанку је усвојен документ о процесу проширења, стабилизације и придруживања, а у делу који се тиче Србије, као позитиван моменат наводи се чињеница да је нова влада улазак у ЕУ означила као главни стратешки циљ. Међутим, то није довољно.

Од Владе Србије се захтева да покаже "недвосмислену приврженост" Унији, њеним принципима и вредностима, што укључује и усклађивање са спољном и безбедносном политиком Брисела.

Иако похваљују Београд због подршке резолуцији Уједињених нација о "руској агресији на Украјину", министри ЕУ "посебно жале" због тога што Србија није увела санкције против Русије и Белорусије, али и због "спољнополитичког деловања које је супротно заједничком приступу Уније".

Истовремено, од српских власти се тражи да се активно ангажују у борби против свих облика дезинформација и "манипулација вести из иностранства", што се, наравно, може тумачити као вид притиска на Србију да сузбије рад "неподобних медија" који се супротстављају бриселској пропаганди.

Парадоксално, у истом документу се наводи да је Савет "озбиљно забринут" због недостатка напретка у побољшању општег окружења када је реч о слободи изражавања и независности медија у Србији.

Што се тиче Косова и Метохије, од Приштине и Београда се тражи да се укључе у дијалог којим посредује ЕУ "са добром вером и духом компромиса" како би се постигао правно обавезујући споразум о нормализацији односа, у складу са међународним правом и правним тековинама ЕУ "без даљег одлагања".

Савет очекује да се сви претходни споразуми у потпуности испоштују и спроведу, такође без одлагања, као и да се обе стране "уздрже од једностраних и провокативних акција које би могле да доведу до напетости и насиља".

Међутим, опет је изостао експлицитан захтев да Приштина формира Заједницу српских општина, на шта су се привремене институције обавезале Бриселским споразумом, а у заједничком документу министара ЕУ нема ни осуде конкретних насилних акција које су приштинске власти ових дана спровеле над српским становништвом.

Са друге стране, Савет за опште послове подстиче "Косово" да уложи додатне напоре како би се обезбедила пуна заштита културног и верског наслеђа, али и заштита права мањинских заједница. Ипак, у тој тачки нема говора о српској заједници на Косову и Метохији, већ се она односи на права припадника ромске, ашкалијске и ЛГБТ заједнице.

Министри ЕУ су поздравили одлуку "Косова" да "снажно осуди руски агресорски рат против Украјине" увођењем санкција Русији и Белорусији, чиме је оно потврдило "јасну геостратешку оријентацију", закључује се у документу.